Je l’ da da se lako pamti?

…je kada kupis narandzastu lanenu kosulju sa ruskom kragnom za 36$ na rasprodaji, a kostala je 390$.

Onima koji proglasavaju Putina pocasnim gradjaninom - Jebo vas Putin!

Nesto sto bi vam moglo biti zanimljivo.

USCIS (US Citizenship and Immigration Services) je u julu i avgustu prosle godine dobio 2.5 miliona raznih zahteva (zelena karta, drzavljanstvo,…). To je duplo vise u odnosu na jul i avgust 2006. kada je bilo 1.2 miliona aplikacija.

U fiskalnoj 2007. godini, 1.4 miliona ljudi je podnelo zahtev za dobijanje americkog drzavljanstva, sto je dva puta vise u poredjenju sa 2006. godinom.

Ovo je dovelo do toga da USCIS radi prekovremeno i da mora da zaposli dodatnih 1500 ljudi da bi vreme procesiranja vratili u normalu. Takodje, najavljene su optimizacije procesiranja koje bi trebale da skrate vreme obrade zahteva.

Vise o ovome mozete procitati u izvestaju koji je pripremljen za direktora USCISa, koji se zove Emilio Gonzalez.

…ne treba da bude radni dan.

1. Pole Position

2. Tetris

3. Space Invaders

4. Pong

Genijalno!

More info

Nadjem sinoc jednu interesantnu knjigu na internetu. Ajde da vidimo kako u Microsoftu resavaju razne situacije za zivota jednog projekta. Gde ces bolji izvor informacija? Pogledam da li je ima u lokalnom Bordersu. Ima. Super. Uvek vise volim da odem do knjizare, nego da kupujem knjige online. Isplaniram da odem danas posle posla, jer ne valja to ostavljati za vikend. Tada se ima vise vremena, a sklon sam nekontrolisanom trosenju vremena po knjizarama Ovako odem posle posla, pa ce me glad oterati kuci
Sa posla izadjoh tek oko 7. Super. Necu zaglaviti u knjizari, jer sam vec pomalo gladan. Pada sneg. Vozim do knjizare. Taman da skrenem ka javnoj garazi, vidim nekog kako ulazi u kola. Ajde parkiracu se ovde. Sad ce ovaj da izadje. Ovaj ode, ja se parkiram, izlazim iz kola, bacim pogled ka automatu, posle 6 se ne placa parking na ulici. Zavucem glavu u kragnu od kaputa i picim do knjizare. Nadjem knjigu. U odlicnom je stanju. Skoro je objavljena. Ne volim kada je jedini primerak knjige koju hocu da kupim zguzvan i strokav. Takve knjige ne kupujem. Prelistam na brzinu jos dve knjige sa intresantnim naslovima i picim. Sada sam vec mnogo gladan.

Vadim iz kola cetku i brisem sneg. Eto zasto si trebao u javnu garazu. Nisam ocekivao da ce toliko da ga napada za tih 15ak minuta, a i ne volim da se vozim na 6. sprat da bih parkirao. Za brisace nesto zadenuto. Pogledam, kad ono kazna za nepropisno parkiranje. Kreten parkirao na mesto za invalide. Onaj sto je bio parkiran pre mene nije mi licio na invalida. Pogledam bolje automat sa strane. Plavi. Nisam ni video. Gledam onu kaznu. 100$. Od toga je grdje (125$) samo ako blokiras odnosenje snega ili ako omasis parni/neparni dan za parkiranje (nisam ni znao da toga ima ovde u gradu, tj. nikad nisam video znak za to). Ostale kazne su 25-50$.

Odoh da placam sta sam zgresio. Moze i preko interneta da se plati. Ne ceka se u redu, a i manja je sansa da se nepropisno parkiram.

Saobracaj i ponasanje ucesnika u saobracaju je prilicno zanimljivo. Vozi se na levoj strani, sto nije mnogo zajebano dok ne dodjes do kruznog toka ili nekog skretanja gde ces umesto migavca ukljuciti brisace. Vozaci su malo divlji, a sirenu koriste non stop, tako da je to jos jedna od stvari koja pocinje da nervira nakon treceg dana. Iznenadjujuce je da ogromna vecina vozaca staje i propusta pesake kada krenu da prelaze ulicu, bez sirene, bez psovanja.

Bezbednost je jedna od problematicnih stvari na Jamajci. Jamajka ima 1500 ubistava godisnje. Na 2.6 miliona ljudi. Postoje krajevi u koje vas ni lokalci ne bi vodili. Forma odmora iznajmi auto, pa lunjaj ovde se nije mogla primeniti. Zbog toga sam ostao uskracen za neke omiljene mi stvari, tipa lunjanje po ulicama, pijacama, cenkanje sa ulicnim prodavcima voca, otkrivanje malih zabacenih plaza i sl. Po glavnim ulicama je ok da se ide, ali cim se skrene u sporedne, lako moze da se desi nesto neprijatno. Dzipovi sa vojskom su veoma cesta pojava na ulici, a svaki policajac nosi pancir.

Da ne razocaram Kristinu, priznajem uzivanje opijata Mislim, ako neces na Jamajci, gde ces? Iskustvo fenomenalno, a mozda je pauza od 10ak godina u koriscenju opojnih sredstava ucinila svoje. Kazu da najbolja marihuana raste u planinama. Svi je svuda nude, pa bi se lako moglo pomisliti da je legalizovana Mislim da je marihuana vecini ljudi tamo glavni izvor prihoda, na ovaj ili onaj nacin. Koliko sam mogao da vidim, Jamajka je 20-30% skuplja od slicnih mesta, tako da lokalno stanovnistvo mora da ima neki dodatni izvor prihoda, jer u prodavnicama je sve skuplje nego u USA.

Do Kube se moze doci avionom za svega 50$. Postoji paket dva dana na Kubi, sa avionskim prevozom i hotelskim smestajem za 170$. Posto su moji saputnici svi putovali sa USA pasosem, u kome ne bi valjalo da se vidi da ste bili na Kubi, od ove ekskurzije nije bilo nista.

Kad je doslo vreme da se ide nazad, pitao sam sve redom Izvinite, je l’ danas 6. januar? i svi su odgovarali da jeste. Dakle, stvarno doslo vreme da se ide kuci. Na aerodromu me je prvo sluzbenik NWA oslovio sa Mister Belgrade, da bi mi onda rekao da imaju jednog putnika viska u prvoj klasi i da bi bilo lepo kada bih ja bio doborovoljac koji ce da predje u economy klasu. Onda sam ja malo bio “uvredjen”, razgovarao sa NWA menadzerom, da bih na kraju zavrsio u economy klasi, dva metra od prve, i sa NWA vaucerom na 400$ u dzepu, tj. rancu, sto je dovoljno za povratnu kartu od Detroita do skoro bilo gde u USA. I tako se vratih u Michigan na -5 stepeni Celzijusa.

Ako hocete okean, plaze, palme, Jamajka ce vam sve to pruziti. Van toga, malo je stvari koje su vredne paznje. Osim marihuane Ako vec idete na neko mesto ovog tipa, pre bih vam preporucio neku drugu destinaciju, recimo, St. Lucia ili Hawaii.

Dunn’s River Fall. Vodopadi po kojima se ljudi pentraju. Mnogo cool stvar.

Okean resio da potopi Margaritaville (elektrokuhinja zna za ovo mesto :))

Roda leti preko krova, deca nova - padobranac

Jedna mnogo veeeelika skoljka

Montego Bay

Jelka

Half Moon Village. Ovde ima jedan indijski restoran koji nije ispunio ocekivanja.

Jamaican Bobsled Cafe. Da, Jamajka ima tim za bob sankanje. I taj tim osvaja medalje. A nemaju snega i leda. Pogledajte Diznijev film na ovu temu. Podatak da je film Diznijev objasnjava cinjenicu da se u istom ne pojavljuje marihuana

Pogled iz aviona na Fort Lauderdale na Floridi.

Konec.

Najvise vremena se provodilo na Doctor’s Cave Bathing Club plazi. Ulaz se placa 5 americkih dolara. Mnogo ako mene pitate, jer se pesak na plazi ne cisti i ima dosta pikavaca. Bar to nije velika mudrost, a i ne verujem da su ona sita za pesak skupa. A mozda sam ja picajzla. Kad dodju cruise ships u Montego Bay na ovoj plazi je ludacka guzva. Na javnoj plazi je tesko videti belog coveka, a i krade se. Mada, kradja je najmanji problem. O kriminalu u sledecem broju.

Hrana. Ja sam svastojed i volim da probam ono sto nisam nikada jeo. Ono sto mi se najvise svidelo na Jamajci je ljuta kremasta supa od bundeve, peceni kokos, iseckan na listice (neki ga zovu cips od kokosa) i escoveitched fish (zacinjena riba sa povrcem). Vecinu mesa (govedina, piletina, svinjetina) spremaju u nekom ljutom sosu, a ova jela zovu jerked chicken, beef, pork,… Ukusno, ali nedovoljno da bi bilo u kategoriji sa supom od bundeve. Od ostalog vredi pomenuti red snapper ribu (ne znam kako se kaze na sprskom) i red pea soup (skoro k’o pasulj).

Ono sto je pocelo da mi smeta treci dan su ljudi koji te spopadaju svuda. Recenica koja se najvise upotrebljava na Jamajci je No, Thanks ili No, Thank you. Nudi se taksi, marihuana, novine, kurve,… i kada na sve to kazes No, thanks, onda te on pita Ok man, what can I do for ya? Ti kazes Nothing, thanks, a nakon dva metra sve iz pocetka. Yah Mon, Respect itd. Dosadilo bi vala i najstrpljivijem.

Doctor’s Cave Bathing Club plaza

Terasa restorana Town House by the Sea. Ovde se jela riba i cips od kokosa i pilo vino.

Okean i zapadni deo ostrva.

Sunce odlazi da spava.

Nastavice se.

U avionu iz Detroita za Montego Bay su jedno 4-5 puta rekli preko razglasa da marihuana na Jamajci nije legalna. Poslednji put sam to cuo pre nego sto su se otvorila vrata aviona po sletanju. Udjosmo u zgradu aerodrma u Montego Bayu. Stadosmo na kraj nepreglednog reda. Mislim da nigde nisam video toliki red na aerodromu. Pa cekacemo na pasosku kontrolu minimum 3 sata. Jebem te zivote. Dodjes ovde i onda cekas pola dana u jebenom redu. Nakon 2-3 minuta dolazi neka sluzbenica i moli putnike koji su stigli iz USA da podju za njom. Prolazimo pored ljudi koji stoje u redu. Prolazimo. Prolazimo. Dodjosmo na pocetak reda. Sluzbenica rece izvolite. Eto zasto ostatak sveta mrzi Amere. 20 USD za vizu i devetodnevni boravak na Jamajci moze da pocne.

Taksi do hotela. Prijavismo se u hotel. Ubacismo kofere u sobe. Na brzinu se presvukosmo za plazu. Ranac je spakovan za plazu jos pre nego sto smo krenuli. Trcecim korakom na plazu preko puta hotela. Za to vreme srecemo par lokalaca. Nude taksi, marihuanu. Ne treba, hvala. Ne treba, hvala. Ulaz na plazu 5 USD. Ili 350 JMD. Necu suncobran, necu lezaljku. Hocu okean. I sunce. I pesak. Vreba se zgodno mesto na plazi. Ostavlja se ranac, majica, papuce. Da li da se raspakujem, pa da idem u vodu? Da li da se mazem kremom za suncanje pa da onda idem u vodu? Ma odoh u vodu, pa cu da se raspakujem i namazem kada se vratim. Zvuk trcanja po vodi, a onda se cuje nesto kao kad 85 kilograma skoci u vodu.

Nastavice se. Sa slikama.

Ann Arbor se smrzavao sa razlogom i prikupilo se oko 220 tona hrane. Lep je osecaj biti deo toga i ziveti medju takvim ljudima. Razgovarao sam sa jednom zenom, koja je, recimo, u kasnim cetrdesetim. Ispisala je cek. Pre dva dana je ostala bez posla. Kaze da je mnogo ozbiljniji problem sto neko nema sta da jede, nego sto ona nema posao. Svaka cast.

Potrosilo se para za garderobu za Bozicne zurke, koje organizuje valjda svaka firma. Potrosilo se para na Bozicne poklone. I onda prodje Bozic. I onda bude rasprodaja. Velika rasprodaja. Najveca rasprodaja. Sve je jeftinije 40-80%. I sad ce da se rasprodaje dok se sve ne proda.

Od srede na posao dolazi oko 10% zaposlenih. Ostali su na odmoru. Brojno stanje software departmenta - jedan. I brojevima 1. Ja. Nikad manje stresa. Nikad produktivniji, cini mi se. Telefon mi nije zvonio tri dana. Tri dana bez ijednog sastanka. Jebote, al’ je dobro.

Protekla godina uopste nije bila losa, cak se moze reci da je bila dosta dobra. Rekao bih za nijansu slabija od prethodne. Ta prethodna je bila mnogo dobra, verovatno najbolja do sada. Sledeca bi trebala da bude jos bolja. Od Deda Mraza ocekujem vise vremena za citanje knjiga koje se ne bave programiranjem, project managementom i sl. Nije mnogo.

Sutra u ovo vreme cu biti na jednom lepom suncanom mestu. Bermude i papuce umesto jakne/kaputa i poludubokih cipela. Sunce i okean umesto snega. I tako narednih 9 dana. Pravi odmor. Prva stvar koja se mora uraditi cim se tamo stigne je stati bos na pesak, pustiti talase da zapljuskuju noge i odnose pesak ispod istih. Mogao bih tako svih devet dana. Samo zbog toga volim more/okean.

A vi, drugarice i drugovi blogeri, budite mi zdravi i veseli, pa se citamo i komentarisemo i u 2008.