Je l’ da da se lako pamti?

Uspavao sam se juce. Dobro, nista strasno, nedelja je. Hteo sam da idem da vozim bajs u 8. Bajs vozim bar 5 puta nedeljno, uglavnom pre posla. Nekad i posle posla, kad mi se bas vozi. 12-15 milja. Vikendom se vozi i vise.

Umesto u 8, izlazim u 9:15. Nema veze, nema vrucine. Treba proci dve raskrsnice da bi se izaslo na put koji vodi do susednog gradica. Taj put je odlican za voznju bicikla. Duz citavog puta postoji biciklisticka staza, siroka otprilike jedan metar. Veci deo puta se vozi kroz sumu. Ima dosta uzbrdica i nizbrdica. Idealno za bajs.

Prolazim prvu raskrsnicu. Na drugoj me doceka crveno svetlo na semaforu. Stajem. Zeleno svetlo. Krecem. Udara me nesto sa leve strane. Padam. Pravo na glavu. Sreca. Imam kacigu. Bas je dobra kaciga. Udario me dzip. Iz dzipa izlece crvenokosa, pegava devojka, sva uspanicena. Pomaze mi da ustanem.

- Oh my God! Oh my God! Are you OK?
- Yeah.
- Oh my God! Are you OK?
- Yes, I’m fine.
- Do you want me to call an ambulance or to take you to the hospital?
- No, thanks. I don’t need an ambulance. I’m fine.
- Are you sure?
- Yeah.
- Oh my God! I’m so sorry.
- No problem.
- I’m so sorry.
- No problem.

Nije mi nista. Ogrebotina na desnoj ruci. Ogrebotina na desnoj nozi. Uzimam sa puta plasticnu bocu sa vodom koja je ispala iz lezista, vracam je na svoje mesto i sedam na bajs. Naocare za sunce su na svom mestu. I’m ready to go. Okrecem se prema devojci koja je upravo pokusala da me ubije. Nije vise toliko uspanicena.

- OK. See you.
- I’m really sorry.
- No problem.
- See you.
- Take care.
- You too.

Jedna pesma koja ide uz ovaj dozivljaj
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=-NwqN-xj9Xs]

Upravo sam zakljucio jednu mnogo vaznu stvar. Ukoliko ostavite nepokrivenu ciniju minestrone supe u mikrovalovitoj 4 minuta i odete da se tusirate, kada se budete vratili unutrasnjost mikrotalasaste ce izgledati skoro kao da je neko povratio unutra. Pretpostavljam da je za potpun dozivljaj, da ne bude skoro kao, nego bas kao, potrebno ostaviti nepokrivenu ciniju sa supom u mikrovalovitoj 6-8 minuta.

- Hocemo na sladoled?
- Sto ne rekoste ranije.
- Sto?
- Pa sad ne radi Cold Stone.
- Preziveces ako pojedes sladoled koji nije Cold Stone.
- Hocu, ali…
- Evo ovde ima Häagen-Dazs. Je l’ moze?
- Valjda imaju od cokolade.
- Svaka poslasticarnica ima sladoled od cokolade.

***

- (Tuzno razgleda vitrinu sa sladoledom)
- Evo ima cokolada sa puterom od kikirikija.
- (Pogled koji kaze jeb’o te Häagen-Dazs i puter od kikirikija)
- Dobro, uzmi, recimo, vanilu. I jagodu. Zasto moras uvek da jedes sladoled od cokolade?
- Sladoled mora da bude od cokolade. Moze da bude i od tamne cokolade. Moze da ima i komade cokolade u sebi.
- (Prevrce ocima)

***

- Izvolite gospodine.
- (Uzdah)
- Da li zelite nesto?
- (Uzdah)
- Gospodine?
- Cokolada sa puterom od kikirikija. Dve kugle.
- Kornet?
- Ne, hvala.

***

- Totalno su sjebali ovu cokoladu.
- Pa ti volis puter od kikirikija.
- Volim.
- Je l’ to crunchy puter od kikirikija?
- Jeste.
- Pa taj bas volis.
- Jeste.
- Pa sta hoces onda?
- A je l’ volis ti kiseli kupus?
- Volim.
- Pa sto ga ne jedes sa tom vanilom onda?
- (Prevrce ocima)

Upravo sam skontao da je danas cetvrtak, a ne sreda. Dobra vest - vikend je mnogo blize nego sto sam mislio. Losa vest - imam sastanak za koji nisam spreman.

Beograd, godina 2001. U sklopu firme u kojoj sam tada radio bio je restoran za zaposlene. Uz rucak se dobijala i casa soka. Nisu davali repete. Jedan “mangup” je uzeo plasticnu flasu Coca Cole od dve litre sa pulta i krenuo u svoju kancelariju. Tetkica je popizdela.

- Dje si pos’o s tim? Vrci tu Coca Colu.
- (kulira tetkicu i izlazi iz restorana)
- Vide l’ ovoga? Vrci to. Cujes ti mene?
- (izgleda da ne cuje)
- Ma dacu ja tebi (uzima “telefonski imenik” firme i trazi lokal lopova. Uzima telefon, kuca broj).

***

- Halo?
- Vrci tu Coca Colu.
- !?
- Sta se pravis blesav? Vrci tu Coca Colu.
- Molim!?
- Nemoj ja tamo da ti dolazim. Vrci tu Coca Colu.
- Ko si ti luda zeno? Sta hoces od mene? Kakva Coca Cola?

***

Zaprepasceno lice tetkice. Brzo spusta slusalicu.

- Ajme.
- ?
- Ajme meni.
- Sta je bilo?
- Dobila sam njega.
- Koga?
- Njega.

***

Kada napizdjena tetkica krene da zove nekoga ko je uzeo Coca Colu, a ciji se broj lokala razlikuje u samo jednoj cifri od lokala direktora, desava se ovo iznad.

- Je l’ imas immunization record?
- A?
- (prevrce ocima) Potvrdu da si primio vakcine.
- Nemam.
- Nisi doneo?
- Nisam.
- Jebote, pa pricali smo o tome pre nego sto si isao u Srbiju.
- Jesmo, ali sam skroz zaboravio na to.
- Jebote, stvarno si budala.
- Sto se ti primas toliko, a? Ako ne stignem da nabavim potvrdu pre pregleda primicu vakcine ponovo i gotovo.
- Ta potvrda se donosi da ne bi primao ponovo vakcine.
- Jebote, je l’ ti imas neki drugi problem u zivotu osim moje vakcinacije?

***

Trazim od mojih da mi posalju potvrdu iz Srbije. Potvrdu o vakcinaciji je nemoguce dobiti za dva dana. Razlog nepoznat. U Domu zdravlja kazu ne moze to tako brzo. Jebena birokratija. Ovde pocinju tripovi jednog programera o svetskom zdravstvenom informacionom sistemu koji cuva podatke o svim stanovnicima ove planete. Ako ti zatreba neciji immunization record, ulogujes se, nadjes coveka i vidis koje je vakcine primio. Neki tripovi programera mogu biti opasni po mentalno zdravlje citaoca, pa necu vise o tome. U ovom trenutku mi jos uvek ne pada na pamet da poznajem lekare i druge medicinske radnike u Srbiji koji mi mogu pribaviti potvrdu mimo ‘regularne’ procedure.

***

Legao sam da spavam. Sutra ujutru idem na vakcinaciju. Covece, pa ja imam zdravstvenu knjizicu iz Srbije ovde. Tamo sve lepo pise. Na jednoj strani ima tabela sa svim vakcinama koje sam primio. To mogu da ponesem kad budem isao kod cika doktora. To je onda debela, vojvodjanska zdravstvena knjizica od 50-60 strana. Kada sam je jednom prilikom pokazao doktoru u Beogradu, covek rece tako treba da izgleda zdravstvena knjizica, sve bitne informacije su tu, a ne ovo parce kartona. Kada sam to parce kartona pokazao lekaru u Vojvodini, on rece tako treba da izgleda zdravstvena knjizica, a ne ova knjizurina koju mi imamo. Valjda svako hoce ono sto nema. Trazim zdravstvenu knjizicu. Prevrnuo sam citav stan i nema je nigde. Znam 100% da mi je ovde. Nema veze, primicu vakcine ponovo.

***

Sedim u cekaonici. Oko mene gomila decurlije i njihovi roditelji. Na TVu su crtani filmovi. Sva deca sede na malim stolicama i gledaju crtani film. Ocekivao bih da se deca dernjaju, ali jok, ova deca gledaju crtane filmove i smeju se. Posle kazu da TV kvari decu. Nekoga prozivaju. Jasno je bilo da mene prozivaju, jer se zena upljuvala pokusavajuci da izgovori moje ime, a ostali su samo kulirali. Da li sam pravilno izgovorila vase ime? Naravno, savrseno. OK, potrebno je da primite dve vakcine. U svaku ruku po jednu. Molim vas da procitate ovo. Procitao sam. Da li ste razumeli sta tu pise? Da. Prva vakcina. Flaster na mesto uboda. Druga vakcina. Flaster. Hvala i dovidjenja.

***

- Je l’ si zavrsio to tvoje sranje sa vakcinama?
- Jesam.
- Eto. Izgubio si citavo pre podne, a mogao si lepo da nabavis tu potvrdu.
- Jeste, ali onda ne bih imao flastere sa Tweetyjem i Bugs Bunnyjem - (prevrce ocima)

***

Trazim neki DVD sa slikama. Jedan CD wallet, drugi CD wallet. U drugom CD walletu nadjoh zdravstvenu knjizicu.

***

Rekao bih da se adresa bas lako pamti