Je l’ da da se lako pamti?

Danas sam pristupio GreenCurrents programu koji nudi Detroit Edison, kompanija koja mi isporucuje struju. Ubuduce cu placati struju 2 centa vise po kWh, odnosno 5 dolara mesecno vise nego do sada. Za uzvrat, Detroit Edison ce mi isporucivati elektricnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora (turbine na vetar, bioelektrane i sl).

Energija dobijena iz obnovljivih izvora je jos uvek skuplja, ali manje zagadjuje svet oko nas. Kazu da moje pristupanje ovom programu znaci da 10 000 funti (1 funta = 453 grama) CO2 nece biti emitovano u vazduh za godinu dana. Jebote, ako proizvodnja struje koju ja potrosim za godinu dana toliko zagadjuje to je uzasno. Koliko doprinosite zagadjenju, tj. vas carbon footprint, mozete izracunati ovde.

Do sada je u Michiganu 8 000 korisnika Detroit Edisona pristupilo ovom programu. To je dovelo do kreiranja 4 nova obnovljiva izvora elektricne energije, sto dalje vodi otvaranju novih radnih mesta u Michiganu. Velika potraznja energije iz obnovljivih izvora ce povecati proizvodnju ovakve energije, a time oboriti i cenu iste. Naravno, ne moze sve preko noci, potrajace to neko vreme, ali ako svako uradi ono sto moze efekat ce se primetiti.

Za dodatnih 60 dolara godisnje moze se koristiti “cista” energija. Koriscenje CFL (compact fluorescent lights) sijalica stedi 75% energije. Ako nista drugo, ne ukljucujte svetlo kada vam ne treba. I to pomaze.

A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proći će deset godina. Moje upozorenje je - imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko i u ovoj zemlji i u regionu, ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskušenja i to nije nikakava garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da smo usvojili ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa, koja može da bude prokockana sutra.

Kristini, Mooseminoj cimerki. I njenom tekstu. A subjekat neka se ljuti. Sa sve objektom.

…sam bas ponosan na Vojvodinu.

Preselio se. Skoro sve proslo kako treba. Wordpress je poneo tagove sa starog bloga, ali nije znao da ih unese na novi. Glupkast mali. Umesto tagova, videcete brojeve. Dok ne sredim. Elem, ostalo je jos malo da se majstorise, ali mislim da nema nista veliko. Primetih da se ne moze naci pristojna tema za blog. Ili sam mnogo probirljiv. Jebem li ga.

Udjite, nemo’ se izuvate. Klopa vam je s leve strane, pice sa desne. I ne maltretirajte mnogo DJa

…je kada kupis narandzastu lanenu kosulju sa ruskom kragnom za 36$ na rasprodaji, a kostala je 390$.

Izgubljena odlicna ideja za post. Rano jutros. Negde izmedju 6:45 i 6:50. Dok sam se spremao da idem da vozim bajs. Izmedju dnevne sobe i hodnika. Znam samo da je ideja bila mnogo dobra i da sam pomislio Genijalno. Moram o ovome da napisem post cim se vratim. Postenom nalazacu cu posvetiti taj post i specijalno mu se zahvaliti. Znate ono special thanks. Hvala unapred.

Pis’o, ne pis’o, nekima je dzaba.

…good. Jedan od omiljenih mi brendova. To je bila ljubav na prvi pogled, sto se kaze. Mnogo mi se svideo taj optimisticki pogled na svet i propagiranje outdoor aktivnosti. Kada nekome treba kupiti poklon, Life is good je moj prvi izbor. Sve sto sam do sada kupio bilo je izuzetnog kvaliteta. Pored majica, tu su duksevi, dzemperi, jakne, pantalone, torbe, kacketi, sve sto vam treba za plazu i jos stosta. Kada sretnete nekoga ko, kao i vi, nosi life is good majicu, obavezno se razmeni par recenica na tu temu.

Interesantna je prica o nastanku kompanije koja je krajem prosle godine vredela nesto preko 80 miliona dolara. Dva brata su prodavala majice po Americi 5 godina, bez nekog znacajnog uspeha. Onda su u celu pricu uveli maskotu Jakea i biznis je krenuo. Danas kompanija podrzava dosta decijih festivala i fondova za pomoc deci tako sto napravi specijalnu liniju proizvoda i odrice se profita. Fenvay Festival majice i ostala oprema su letos doneli preko 800 hiljada dolara decijim fondovima. Sto bi rekao Jake - Do what you like, like what you do.

…crap. Brend za koji sam saznao pre dve nedelje. Jasno je da su ideju dobili na osnovu ovog prvog, tj. da je ovo parodija. Koliko god da ima ljudi koji ce reci life is good, zasigurno postoji jos toliko onih koji ce reci life is crap. Zapravo, mnogo vise je onih koji nisu veciti optimisti. Kako kazu na sajtu, oni uvek misle da je casa polupuna, jedino je problem sto je ponekad polupuna sranja. Sala na sopstveni ili tudji racun je najbolji nacin da se izguraju teski momenti u zivotu. Ove majice nisu toliko kvalitetne kao one prve, ali su uporedive sa vecinom prosecnih majica. Pored majica, u ponudi imaju priveske za kljuceve, solje, nalepnice za kola, magnete,… Nije bas velika ponuda, ali valjda tek se pocelo. Zbog cega sve zivot moze biti sranje mozete videti ovde.

Majka ili maceha, good or crap, taki je zivot.

Nedelja. Jutro. Sunce. Petnaestak stepeni. Lep dan u najavi. Vremenska prognoza prognozira citavih 26 stepeni. Verovatno poslednji ovako lep dan ove godine. Idealno vreme za bajs. Narednih par meseci “bajs” ce da se vozi u zatvorenom, u YMCA. Vozim svoju vikend rutu, koja je par milja duza od one radnim danom. Kuda se to vozi bajs mozete videti na slikama.

Nakon skoro sat i po vremena voznje bajsom, zaputih se domu svome. U susret mi idu tri bicikla. Dva mala i jedan veliki. Najmanji ima cetiri tocka. Devojcica na cetvorotockasu ima 3-4 godine. Druga je nesto starija. Godinu, mozda dve. Moja slobodna procena. Nasmejana deca povikase u glas Heeeeeeeellooooooooooo. Cak i ako si bio mnogo neraspolozen, jednostavno moras da razvuces kez od uva do uva. Odgovaram Heeeeeeeellooooooooooo. Njihova majka rece Hi. Uz osmeh, naravno. Morning odgovorih.

Kada vozim bajs srecem ljude koji takodje voze bicikl. Srecem i ljude koji dzogiraju. Dok ne izadjem iz grada, sretnem i ponekog prolaznika na ulici. Svi biciklisti i svi koji dzogiraju ce vam se javiti. Reci ce Hi, Hello, Good Morning, Mornin’, ili ce klimnuti glavom, ili ce mahnuti rukom. Svi do jednog. Uz osmeh, naravno. Ogromna vecina prolaznika na ulici ce vam se takodje javiti. Uz osmeh, naravno. A to su ljudi koje ne poznajete. Neke bicikliste prepoznajem od ranije, ali to su ljudi kojima ne znam imena i koje uglavnom vidjam prvi put u zivotu. Medjutim, to nije razlog da mi se ne jave, a i ja njima.

Ne morate voziti bajs da bi vam se ljudi javljali. Jutros izlazim iz YMCA i idem do kola koja su parkirana stotinak metara dalje. Pada neka dosadna kisa. Na putu do kola srecem bakicu u trenerci sa rancem na ramenu. Mornin’. Mornin’. Uz osmeh, naravno. Ovde se moze videti dosta starijih ljudi koji dzogiraju ili idu u YMCA. Pored mojih kola parkira neka zena. Izlazi iz kola i kaze Morning. Nice day for Y. Morning. Yes, it is. Uz osmeh, naravno.

I sta sam ono hteo da vam kazem? E, da. Budite nasmejani. Ako je moguce, stalno budite nasmejani. Ako nije, nasmesite se onome koga sretnete. I nazovite dobro jutro ili dobar dan. Ulepsajte nekome dan.