Je l’ da da se lako pamti?

Me happy. Very happy. 23. septembra u The Fillmore Detroit dolaze Sigur Rós. Karte u prodaji od sutra.

P.S. za blog drustvo iz Moskve: 27. avgusta su u Moskvi.

Clarkston, Michigan. Sat vremena voznje od Ann Arbora. Dave Matthews Band. Konacno. DTE Energy Music Theatre. Amfiteatar sa preko 15 000 mesta za sedenje i travnatom povrsinom koja prima ne-znam-koliko ljudi koji ponesu cebad, peskire i sl. i sede na tome. Dok ne pocne koncert. Sve je bilo puno.

Dobar deo koncerta je padala kisa, ali to nije sprecilo deo publike koji je bio na otvorenom da se dobro zabavlja. Svaku pesmu i svaku munju na nebu publika je glasno pozdravljala. Za DMB se mora reci da su sjajni muzicari. Svirka je trajala 2 sata i 35 minuta, plus bis, kada su odsvirali jos dve pesme. Na bis se prilicno dugo cekalo. Vise od 5 minuta. Ne secam se da sam bio na koncertu gde se toliko cekalo na bis. Sjajna svirka i sjajan provod.

Zelena majica na cijoj prednjoj strani se nalazi cep od flase na kome pise Dave Matthews Band, Since 1991, Charlottesville, VA. Kupljena za $35. Mnogo za majicu. Ali to nije obicna majica. To je DMB majica. A i zelena je.

Par interesantnih stvari. Devojka koja je imala mesto do nas je sedela do nas i pre dve godine na koncertu Georgea Bensona u Sterling Heightsu. Na nocasnjem koncertu je bilo 99.9% belaca. Na tom koncertu Georgea Bensona je bilo 90% crnaca i svi su bili fino doterani. E da, mobilni telefoni su definitivno zamenili upaljace. Sta ce zameniti mobilne telefone?

Sa DMBom cu se verovatno ponovo druziti za jedno mesec dana na Rothbury festivalu, iako mi se planovi malo komplikuju. Ako Rothbury propadne, onda je tu Coldplay.

Kamere nisu bile dozvoljene, tako da ovaj put bez slika. Prilazem jednu odlicnu pesmicu.

I

Je l’ fer? Nije. Da li neko zaista veruje da je ovaj svet fer? Pa nikada nije ni bio. Imali smo taj problem bar 50 godina, nismo bili sposobni da ga resimo i neko drugi je odlucio da ga resi. Nama to moze da se svidja ili ne, ali to je realnost. Zivot ide dalje. Moze sad da se sedne i da se kuka, ako se nema preca posla. A jos kako se ima. Cesto se pominjalo licemerje. EU i USA su licemeri. To kazu oni koji albansko stanovnistvo sa Kosova ne racunaju u gradjane Srbije. A Kosovo je kao deo Srbije. Kako se to zove ako nije licemerje? Dvostruki standardi mozda? EU i USA sve rade iz interesa, a Rusija zbog prijateljstva. Yeah right. Treba neko da prospe kofu hladne vode na Srbiju. Da dodju ljudi malo sebi. Premijer to nece uraditi sigurno, a nadam se da predsednik nije zatrazio azil u Rumuniji. Show must go on bre!

II

Bio u subotu koncert Jamesa Blunta. Ne bas moj tip koncerta, ali bilo je podnosljivo. Ocekivao sam gomilu srednjoskolaca na koncertu, zapravo, srednjoskolki, ali sam se prevario. Publika je bila starija. James Blunt je svo vreme imao odlicnu komunikaciju sa publikom. Mora se priznati da je duhovit. Rece covek da ne samo da je napisao najpopularniju pesmu za vencanja (u Britaniji) You’re Beautiful, vec da je pesma Goodbye My Lover najpopularnija pesma za sahrane. A pesma I’ll Take Everything bi mogla biti pesma za razvode. I onda covek mrtav ‘ladan najavi pesmu za napaceni narod koji se izborio za slobodu.

Covek je bio oficir u Engleskoj vojsci do 2002. i bio na Kosovu u sklopu KFORa. Pesma je napisana dok je bio tamo. Prikaceni spot se prikazivao na ogromnom platnu na bini. Dok je trajao koncert na platnu su se prikazivali spotovi ili muzicari u krupnom planu. James se kasnije pentrao na klavir. Pomislih kakva bi bila vest James Blunt pao sa klavira na koncertu. Koncert je zavrsen olujom konfeta, a leteo je i neki zenski ves ka bini.

III

Za jedno dva meseca ce mi trebati viza za US. Kako stvari stoje, jos samo ovaj put. Planirao sam da to uradim u Beogradu, ali racunati da ce to biti moguce uraditi za dva meseca, u trenutnku kada je USA kriva za sve, je suludo. Resenje je Kanada. Kontao sam da odem do US konzulata u Torontu ili Otavi, ali su svi termini za narednih 6 nedelja zauzeti. Zato cu da zapucam u Kalgari. Sledece nedelje idem po kanadsku vizu, a onda 1886 milja do Kalgarija. I skijanja.

Kada?
July 3rd-6th, 2008

Gde?
Rothbury Festival, Michigan

Ko?
Dave Matthews Band, John Mayer i jos 70ak izvodjaca.

E da, Feist i ja cemo se ponovo mimoici u aprilu. Cetvrti put.

Zadnje 2-3 nedelje mi je neka velika guzva na poslu. Nista neuobicajeno. Desava se s vremena na vreme. U svom tom cirkusu, desava se da mi promaknu neke stvari. Ostajem duze na poslu, a tamo je citav dan jurnjava. Svi su nesto uzmuvani, uzurbani. Nekad imam utisak da svi od mene hoce nesto Nakon posla hocu samo da jedem i da ne radim nista. Moze eventualno da se pogleda neki film. Sedenje za racunarom ne dolazi u obzir. Zbog necitanja mailova od Ticketmastera promakao mi je jedan koncert u subotu.

U subotu je u Michigan State Theateru gostovala Feist. To je njen treci koncert u Ann Arboru otkad sam ja ovde, bar sam ja toliko izbrojao. Nisam bio ni na jednom. Prvi put sam u vreme koncerta bio u Srbiji, a drugi put sam bio poslom u Orlandu na Floridi. Za ovaj koncert sam saznao pre jedno dva meseca, kada karata jos nije bilo u prodaji. Zbog ovog cirkusa na poslu sam skroz zaboravio na ovo i prodje jedan odlican koncert (cuo iz vise izvora da je bilo mnogo dobro) bez mene.

Nisam neki veliki obozavalac Feist. Mogu da je slusam. Naleti ponekad na nekoj playlisti, ali nikad ne bih pustio neki njen album koji sam vec preslusao. Cuo sam da je odlicna na koncertima i tim pre mi je krivo sto nikako da je gledam uzivo. “Otkrio” sam je preko Kings of Convenience i njihovog albuma Riot on an Empty Street. KoC bas volem da slusam. Btw, Eirik iz KoC “gostuje” na novom albumu Fiest.

KoC nista nisu snimili vec 3 godine. Tu su neki solo albumi, neki drugi bendovi, od kojih sam cuo jedino za The Whitest Boy Alive. U martu ove godine su svirali u Meksiku i najavili novi album. Racunam da ce s novim albumom biti i turneja, pa i prilika da ih gledam uzivo. Za Feist znam da ce doci ponovo. Dolazi svake godine bar jednom. Sledeci put cemo se sresti. Nadam se.

Kings of Convenience - The Build Up

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=uMAxoNH4Hv0]

Kada sam pre par meseci na Ticketmasteru video da Travis dolazi kod mene u kraj, pomislih konacno. Karte su odmah kupljene. Mesto desavanja je Clutch Cargo’s klub u Pontiacu. To je najneobicnije mesto za koncert gde sam bio. To je crkva koja je pretvorena u nocni klub na cetiri nivoa.

Koncert je zapoceo 20th century fox muzikom, dok su tehnicari sa bine okrenuli reflektore skroz na drugi kraj kluba gde se pojavio bend i poceo da se probija kroz poludelu masu ka bini. U toj guzvi sam uspeo da se rukujem sa Franom. Nakon kraceg razmisljanja to vece, ipak sam odlucio da operem i desnu ruku.

Svirka je bila odlicna. Momci iz Glasgowa su odlicni zabavljaci, a sa publikom su imali odlicnu “komunikaciju” tokom citavog koncerta koji je trajao dva sata. Odsvirali su skoro sve sto sam ocekivao, a kada su svirali Why Does It Always Rain On Me? prisustvovao sam jednom od najboljih skakanja na koncertima. Cini mi se da su svi prisutni skakali. Cak su opominjali ove sa gornjeg nivoa da bi mogli da propadnu, ukoliko nastave svi da skacu. Svirku je zavrsena sa AC/DC i Back in Black. Nisam imao pojma koja je pesma u pitanju, ali su mi rekli neki znalci iz publike.

Obicno nakon koncerata ne kupujem rekvizite. Ovaj put sam kupio majicu, istu kao sto ima Fran na slici. Na prednjoj strani su tri check boxa - Art, Music i Jaffa Cakes, a na zadnjoj pise Travis. To sve izgleda kao da je ispisano flomasterom. Do sada mi je troje ljudi na ulici reklo da bi odabrali Jaffa Cakes Ici cu ponovo na njihov koncert, ako budem imao prilike. Mislim da odlican provod ne moze da izostane.

the circle only has one side…

[youtube=http://youtube.com/watch?v=-WxJZpEFccQ]