Je l’ da da se lako pamti?

Ann Arbor se smrzavao sa razlogom i prikupilo se oko 220 tona hrane. Lep je osecaj biti deo toga i ziveti medju takvim ljudima. Razgovarao sam sa jednom zenom, koja je, recimo, u kasnim cetrdesetim. Ispisala je cek. Pre dva dana je ostala bez posla. Kaze da je mnogo ozbiljniji problem sto neko nema sta da jede, nego sto ona nema posao. Svaka cast.

Potrosilo se para za garderobu za Bozicne zurke, koje organizuje valjda svaka firma. Potrosilo se para na Bozicne poklone. I onda prodje Bozic. I onda bude rasprodaja. Velika rasprodaja. Najveca rasprodaja. Sve je jeftinije 40-80%. I sad ce da se rasprodaje dok se sve ne proda.

Od srede na posao dolazi oko 10% zaposlenih. Ostali su na odmoru. Brojno stanje software departmenta - jedan. I brojevima 1. Ja. Nikad manje stresa. Nikad produktivniji, cini mi se. Telefon mi nije zvonio tri dana. Tri dana bez ijednog sastanka. Jebote, al’ je dobro.

Protekla godina uopste nije bila losa, cak se moze reci da je bila dosta dobra. Rekao bih za nijansu slabija od prethodne. Ta prethodna je bila mnogo dobra, verovatno najbolja do sada. Sledeca bi trebala da bude jos bolja. Od Deda Mraza ocekujem vise vremena za citanje knjiga koje se ne bave programiranjem, project managementom i sl. Nije mnogo.

Sutra u ovo vreme cu biti na jednom lepom suncanom mestu. Bermude i papuce umesto jakne/kaputa i poludubokih cipela. Sunce i okean umesto snega. I tako narednih 9 dana. Pravi odmor. Prva stvar koja se mora uraditi cim se tamo stigne je stati bos na pesak, pustiti talase da zapljuskuju noge i odnose pesak ispod istih. Mogao bih tako svih devet dana. Samo zbog toga volim more/okean.

A vi, drugarice i drugovi blogeri, budite mi zdravi i veseli, pa se citamo i komentarisemo i u 2008.

Opet imam posla preko glave. Ima jedna scena iz Seinfielda koja odlicno opisuje trenutnu situaciju.

Jerry: What do you do for a living, Newman?
Newman: I’m a United States Postal Worker.
Jerry: Aren’t those the guys that always go crazy and come back with a gun and shoot everybody?
Newman: Sometimes.
Jerry: Why is that?
Newman: Because the mail never stops. It just keeps coming and coming and coming, there’s never a let-up. It’s relentless. Every day it piles up more and more and more! And you gotta get it out, but the more you get it out the more it keeps coming in. And then the bar code reader breaks and it’s Publisher’s Clearing House day!

Samo sto bih ja rekao da dokumentacija nikad ne prestaje. Sto je vise pises, sve vise je traze od tebe

Pao je i treci sneg. U subotu. Najozbiljniji sneg ove godine. Sa sve ledenom kisom. I jos ga ima. Napisao bih jos nesto, ali me mrzi, a i lenj sam nesto danas. Bio sam vredan citave radne nedelje. Mogu za vikend da budem lenj.  Sutra cu ponovo biti vredan. Obecavam.

6:30. Alarm na mobilnom. Bauljam do telefona. Iskljucujem ga. Vracam se u krevet uzivajuci u osecaju da ne moram da ustanem rano. Zato sam i ostavio alarm. Da bih se probudio i zadovoljno konstatovao da ne moram da ustanem. Praznik je. A ne radim ni sutra. Ni u subotu. Ni u nedelju. Trodnevna radna nedelja. Kako to dobro zvuci. Po hitnom postupku bi trebalo usvojiti zakon koji to regulise. 3 dana nedeljno je sasvim dosta. Dobro, bio bih zadovoljan i da se usvoji amandman opozicije koji bi proglasio jos jedan dan za radni. Ni cetvorodnevna radna nedelja ne zvuci lose.

Nocas je pao sneg. Prvi ozbiljniji. Na asfaltu se vec otopio. Ima ga na krovovima zgrada, automobilima i travi. Jedan centimetar najvise. Ali ipak sneg. Sat vremena u YMCA. Tus. Lazanje sa povrcem. Bas one, za koje mi ne veruju da posle njih ne ogladnis za 15 minuta. Ukljucujem racunar. Kod kuce gledam da ga koristim samo kad bas moram. Nakupilo se privatnih emailova na koje treba odgovoriti. Reply. Reply. Reply. Broj neprocitanih emailova - nula. I brojevima - 0. Placanje nekih racuna. God save the internet. Kupovina karata za koncert Jamesa Blunta. Kud svi Turci, tu i mali Radojica.

Curka kod prijatelja. Adaptacija vica o prasicima i 29. novembru. Filozofiraju dve curke. Da li verujes u zivot nakon Thanksgivinga? Pivce, vince i caskanje. Neozbiljne teme uglavnom. Ozbiljne teme danas nisu pozeljne. Prica se o redovima. Sutra je Crni petak. Pocetak Bozicne soping sezone. Sutra su najveca snizenja u prodavnicama. Neke se otvaraju vec u ponoc. Neke se otvaraju tek ujutru. Ispred nekih prodavnica su redovi ljudi. Veliki redovi. Ne volim redove. Ako si prvi u redu mozes kupiti, recimo, laptop za 50 USD. Ogranicena kolicina je stvarno dzabe. Ostalo je jeftinije nego inace. Potrosice se ogromna kolicina novca. Sutra ce poceti sa onom praznicnom muzikom po prodavnicama. Ta muzika mnoge izludjuje. Meni ne smeta. Jos uvek.

Home sweet home. Tus. Novi post. Krevet, knjiga, pa carstvo snova. Sutra budjenje ponovo u 6:30. Da bi se konstatovalo da se ne mora ustajati.

Meteorolozi lazu. Najavili su kisu za jutro. Racunam necu voziti bajs, ne ustajem rano, slusam knjigu do kasno u noc. Jutro suncano. Kisa pomerena za uvece. Nisam vozio bajs. Lazovi.

Odelo cini coveka… smesnim? Bele lanene pantalone i bela kosulja sa ruskom kragnom (pola lan, pola pamuk) izmamile osmeh jednoj sto se nikada ne smeje. A ima bas lep osmeh.

“Popickao” se sa online drugar’com. Ako mi je neko prijatelj/drug/poznanik/stranac/rodjak/kurta/murta/whatever, a pritom je neodgovoran, reci cu mu da je neodgovoran. Necu stati na njegovu stranu i pljuvati po onima koji su “krivi” zato sto postuju procedure i pravila. Necu reci da su oni pederi i da mu prave probleme, nego cu mu reci da je neodgovoran. I bicu skot. Uvek.

Na poslu jedan od onih dana kad svi hoce nesto od mene. Poslao 37 emailova.

Bio u Bordersu. Kupio If You Liked School, You’ll Love Work. Pisao Irvine Welsh. Naslov obecava. Pre par godina, koleginica sa posla u Beogradu pozajmila od mene na citanje The Acid House i Ecstasy. Nakon citanja rekla da smo i Irvine i ja ludaci.

Broj neprocitanih knjiga koje posedujem se popeo na 58. Ne racunam tri Microsfotove knjizurine od po 1000 i kusur strana za sertifikate. Ne racunam dva audiobooka. Ne racunam nekih desetak geeky knjizurina. Ma necu da racunam uopste.

Bio u bioskopu. Gledao Superbad. Ne pamtim kad sam se toliko smejao. Na momente bilo preterivanja.

Stigao racun za telefon. Citibank mi podigao credit limit na kartici. Kazu da to znaci more flexibility, more convenience, and more purchasing power. More…

Dobio pismo iz Spanije. Kazu da sam dobio na lutriji 915,910.00 USD. Dolari u Spaniji. Ne secam se da sam kupio tiket. Cim stignu pare, pravim zurku i svi ste pozvani.