Je l’ da da se lako pamti?

Ustajanje u 6:45. Bajs spakovan u kolima. Pola sata voznje do Island Lake Recreation Area. 30 i kusur milja voznje bajsom oko jezera. Bajs spakovan u kolima. Pola sata voznje do kuce. Tus. Sendvic. Tresnje. Lubenica. Telefoniranje. 10 minuta voznje kolima. 3 sata kajakanja rekom Huron. 10 minuta voznje kolima. Tus. Vecera. Sladoled. Film. Tus. Novi post. Spavanjac.

• osisao se
• obrijao se
• pojeo vise od pola kile tresanja
• telefonirao skoro citava 3 sata
• nisam vozio bajs, a bilo je mnogo lepo vreme
• naisao na “moram-da-ih-imam” sandale i kupio ih
• kupio zelene karirane bermude
• umalo kupio zeleno-plave karirane bermude
• umalo udario srnu na autoputu
• umalo udario drugi automobil kada sam izbegavao srnu
• po prvi put od kada ostavljam vevericama bademe i lesnike na terasi nisu sve pojele
• gledao novog Indianu Jonesa

mojoj Vojvodini rodjendan.

Nemam mnogo vremena, pa cu vam reci samo sledece:

Svet bi bio mnogo manje lep kada ne bi bilo Haribo gumenih medvedica.

AAFF prosao. Sledeci post ce biti posvecen AAFFu. Zalim sto nisam vise vremena proveo na festivalu. Kupio majicu sa znakom festivala.

Jerry Seinfield is on the road again! I dolazi u Detorit 16. maja. Karta kupljena. Nisam nesto odusevljen stand-up comedian konceptom. Osim ako nije Seinfield u pitanju

Dave Matthews Band ce na turneju. I svracaju u Michigan, tacnije u Clarkston 9. juna. Karta kupljena. Drogiranje DMBom traje vec par dana.

Upgradeovao Wordpress na verziju 2.5. Novi interfejs nista spektakularno. Ili nemam kada da se odusevljavam.

Neocekivani priliv novca Kanadjani mi poslali cek na $75, a drzava SAD treba da mi vrati neke lepe pare od poreza.

Ovih dana patim od nedostatka slobodnog vremena. Pokusavam da ga obezbedim tako sto manje spavam. Neispavan sam. A tek je utorak.

Zbog nedostatka slobodnog vremena i AAFFa nema reportaze iz Calgaryja. Kad ce, ne zna se.

Juce proveo 45 minuta na telefonu objasnjavajuci se sa raznim sluzbenicima banke. Na kraju ugasio staru karticu i otvorio novu. Ovo zapisujem da bih nekom sledecom prilikom napisao post o toj i slicnim idiotarijama.

Neke kolege sa posla mi pronasle nalog na Facebooku koji sam otvorio ne znam ni sam kad i koji nisam nikada ni koristio. Sad imam i prijatelje i pivo i gadjaju me ovcama. Svasta.  E da, rekose mi da  se ne pise po sopstvenom zidu, vec po tudjem. A nekada su se dobijale batine zbog pisanja po zidovima.

Prolece samo sto nije. Debela gospodja jos uvek peva.

Na kraju, pridruzujem se Mooseminoj molbi. Evropskoj uniji: Vratite nam Kosovo, evo vam Vojvodina.

Lica: sluzbenica konzulata #1, sluzbenica konzulata #2, moi
Mesto desavanja: Consulate General of Canada, Detroit.

Sluzbenica konzulata #1: Dobro jutro. Kako ste danas?
Moi: Dobro jutro. Dobro, hvala na pitanju. Vi?
Sluzbenica konzulata #1: Dobro, dobro. Kako mogu da vam pomognem.
Moi: [daje papir koji su mu dali pre dve nedelje] Izvolite.
Sluzbenica konzulata #1: Hvala. Da vidimo…[trazi u kutiji medju prijavama]. Je l’ mogu da dobijem vas pasos?
Moi: Hm, moj pasos je kod vas.
Sluzbenica konzulata #1: Kod nas? A kakav je vas pasos?
Moi: Plavi, pise ne njemu Srbija, ovaj, Yugoslavia.
Sluzbenica konzulata #1: Hm…[trazi ponovo u kutiji medju prijavama]. Da li ste sigurni da ste ostavili vas pasos ovde?
Moi: Da. Ne verujem da bi ste mi dali vizu bez pasosa.
Sluzbenica konzulata #1: Hm…[trazi ponovo u kutiji medju prijavama i papirima na stolu]. Sacekajte trenutak, molim vas. [Odlazi]
Moi: Sad mi samo jos treba da su mi izgubili pasos.

[Narednih 11 minuta Moi ceka da mu pronadju pasos. Sluzbenica konzulata #1 dolazi sa sluzbenicom kozulata #2 i papirima]

Sluzbenica konzulata #2: Sve je u redu gospodine. Ovde su vasa dokumenta i pasos.
Sluzbenica konzulata #1: Izvolite vas pasos. Izvolite vasa dokumenta.
Moi: Hvala. [Gleda pasos] Izvinite, trazio sam vizu za vise ulazaka u Kanadu.
Sluzbenica konzulata #1: Odobrena vam je viza za jedan ulazak.
Moi: Da, vidim. Predao sam prijavu za multiple entry vizu.
Sluzbenica konzulata #1: Zao mi je gospodine, odobrena vam je viza za jedan ulazak.
Moi: Hteo bih da razgovaram s nekim oko ovoga. Sta je razlog da mi se ne odobri multiple entry viza?
Sluzbenica konzulata #1: Zao mi je gospodine, ne moze. To sto se predali prijavu za multiple entry vizu ne znaci da ce te je automatski i dobiti.
Moi: Dobro, ali sta je razlog da mi se ne odobri multiple entry viza?
Sluzbenica konzulata #1: Zao mi je gospodine, konzulat ima pravo…
Moi: U redu, u redu. Posto sam platio troskove za izdavanje multiple entry vize, a dobio sam single entry vizu, hocu da mi se vrati 75 USD.
Sluzbenica konzulata #1: ?
Moi: Za multiple entry vizu se placa 150 USD, a za single entry vizu 75 USD. Znaci, dugujete mi 75 USD.
Sluzbenica konzulata #1: [Gleda papire] Je l’ ovo vasa adresa?
Moi: Jeste.
Sluzbenica konzulata #1: Poslacemo vam cek na 75 USD.
Moi: Hvala.
Sluzbenica konzulata #1: Prijatan dan. Srecan put.
Moi: Hvala. Dovidjenja.

 ***

I tako ce Moi sledece nedelje u Kalgari po americku vizu, a i da mu dupe vidi put. Zasto mi dusmani ne dadose multiple entry vizu nemam pojma. No, nema veze. Jos malo pa mi nece trebati viza za Kanadu, a ni za USA.

Kupio sam pre koju nedelju neku majicu za trening u Nikeu. Jedna od onih koje vas odrzavaju suvim, ne zagadjuju okolinu, znoj sprovode direktno u kanalizaciju, sta li. Nisam je probao kada sam je kupovao, nego tek kada sam dosao kuci. Ta majica na meni izgleda, najblaze receno, cudno. Tesko je opisati, ali recimo da bi na nekim devojkama to bas fino stajalo kao kratka haljinica sa dekolteom. Da sam crnac, verovatno bi mi super stajalo. Elem, nema sanse da ja to ponovo obucem.

Da bi se vise kupovalo, ovde kupci mogu da vrate to sto kupe iz bilo kog razloga. Tako ti se ja zaputim do prodavnice da vratim ovu nesretnu majicu.

-Dobro vece.
-Dobro vece.
-Hocete li da zamenite ili vratite?
-Da vratim. Nije bas ono sto sam ocekivao.
-Ok. [Uzima racun i majicu, cacka nesto po kompjuteru]. Molim vas, provucite vasu karticu kojom ste ovo platili.
-[Provlacim karticu]
-[Stampa se racun] Izvolite, racun i kupon za 20% popusta na kupovinu jednog proizvoda. Kupon vazi naredna 2 sata.
-Hvala.

Gledam onaj kupon. Pise vel’kim slovima Return Rewards. Ma da, sad me kao nagradjuju sto sam vratio majicu i dobio pare nazad. Prave se fini. Nece da kazu vrati nam tvoje pare bre, nego nagradjujemo sto se vratili ono sto vam se ne svidja. Ustedite, a oni bezobrazniji bi vam rekli i zaradite, kupujuci.

- Dragi, danas sam ustedela 800 dolara.
- Super. Kako?
- Sve ovo sam kupila za 1200 dolara, a inace kosta 2000.

Yeah right. Zaputim se ka vratima, ali na putu do tamo primetim jednu drecavo zelenu polo (sa kragnom) majicu, koja vristi koliko je zelena, a ja kada vidim komad odece zelene boje bude kao kada Erik pojede bananu, desava se neverovatna promena, i naravno zaputim se ka majici.

-Vidi me kako sam lepa zelena.
-Da znas da jesi.
-Pa sta cekas? Nosi me kuci.
-Pa, ne znam…[Pipam i zagledam].
-Ajde, ajde, ajde,…
-Dobro, ajde.

I tako im vratih pare koje su oni meni vratili nepun minut pre toga, i iskoristih svoju nagradu od 20% popusta

Nadjem sinoc jednu interesantnu knjigu na internetu. Ajde da vidimo kako u Microsoftu resavaju razne situacije za zivota jednog projekta. Gde ces bolji izvor informacija? Pogledam da li je ima u lokalnom Bordersu. Ima. Super. Uvek vise volim da odem do knjizare, nego da kupujem knjige online. Isplaniram da odem danas posle posla, jer ne valja to ostavljati za vikend. Tada se ima vise vremena, a sklon sam nekontrolisanom trosenju vremena po knjizarama Ovako odem posle posla, pa ce me glad oterati kuci
Sa posla izadjoh tek oko 7. Super. Necu zaglaviti u knjizari, jer sam vec pomalo gladan. Pada sneg. Vozim do knjizare. Taman da skrenem ka javnoj garazi, vidim nekog kako ulazi u kola. Ajde parkiracu se ovde. Sad ce ovaj da izadje. Ovaj ode, ja se parkiram, izlazim iz kola, bacim pogled ka automatu, posle 6 se ne placa parking na ulici. Zavucem glavu u kragnu od kaputa i picim do knjizare. Nadjem knjigu. U odlicnom je stanju. Skoro je objavljena. Ne volim kada je jedini primerak knjige koju hocu da kupim zguzvan i strokav. Takve knjige ne kupujem. Prelistam na brzinu jos dve knjige sa intresantnim naslovima i picim. Sada sam vec mnogo gladan.

Vadim iz kola cetku i brisem sneg. Eto zasto si trebao u javnu garazu. Nisam ocekivao da ce toliko da ga napada za tih 15ak minuta, a i ne volim da se vozim na 6. sprat da bih parkirao. Za brisace nesto zadenuto. Pogledam, kad ono kazna za nepropisno parkiranje. Kreten parkirao na mesto za invalide. Onaj sto je bio parkiran pre mene nije mi licio na invalida. Pogledam bolje automat sa strane. Plavi. Nisam ni video. Gledam onu kaznu. 100$. Od toga je grdje (125$) samo ako blokiras odnosenje snega ili ako omasis parni/neparni dan za parkiranje (nisam ni znao da toga ima ovde u gradu, tj. nikad nisam video znak za to). Ostale kazne su 25-50$.

Odoh da placam sta sam zgresio. Moze i preko interneta da se plati. Ne ceka se u redu, a i manja je sansa da se nepropisno parkiram.

Ann Arbor se smrzavao sa razlogom i prikupilo se oko 220 tona hrane. Lep je osecaj biti deo toga i ziveti medju takvim ljudima. Razgovarao sam sa jednom zenom, koja je, recimo, u kasnim cetrdesetim. Ispisala je cek. Pre dva dana je ostala bez posla. Kaze da je mnogo ozbiljniji problem sto neko nema sta da jede, nego sto ona nema posao. Svaka cast.

Potrosilo se para za garderobu za Bozicne zurke, koje organizuje valjda svaka firma. Potrosilo se para na Bozicne poklone. I onda prodje Bozic. I onda bude rasprodaja. Velika rasprodaja. Najveca rasprodaja. Sve je jeftinije 40-80%. I sad ce da se rasprodaje dok se sve ne proda.

Od srede na posao dolazi oko 10% zaposlenih. Ostali su na odmoru. Brojno stanje software departmenta - jedan. I brojevima 1. Ja. Nikad manje stresa. Nikad produktivniji, cini mi se. Telefon mi nije zvonio tri dana. Tri dana bez ijednog sastanka. Jebote, al’ je dobro.

Protekla godina uopste nije bila losa, cak se moze reci da je bila dosta dobra. Rekao bih za nijansu slabija od prethodne. Ta prethodna je bila mnogo dobra, verovatno najbolja do sada. Sledeca bi trebala da bude jos bolja. Od Deda Mraza ocekujem vise vremena za citanje knjiga koje se ne bave programiranjem, project managementom i sl. Nije mnogo.

Sutra u ovo vreme cu biti na jednom lepom suncanom mestu. Bermude i papuce umesto jakne/kaputa i poludubokih cipela. Sunce i okean umesto snega. I tako narednih 9 dana. Pravi odmor. Prva stvar koja se mora uraditi cim se tamo stigne je stati bos na pesak, pustiti talase da zapljuskuju noge i odnose pesak ispod istih. Mogao bih tako svih devet dana. Samo zbog toga volim more/okean.

A vi, drugarice i drugovi blogeri, budite mi zdravi i veseli, pa se citamo i komentarisemo i u 2008.

Opet imam posla preko glave. Ima jedna scena iz Seinfielda koja odlicno opisuje trenutnu situaciju.

Jerry: What do you do for a living, Newman?
Newman: I’m a United States Postal Worker.
Jerry: Aren’t those the guys that always go crazy and come back with a gun and shoot everybody?
Newman: Sometimes.
Jerry: Why is that?
Newman: Because the mail never stops. It just keeps coming and coming and coming, there’s never a let-up. It’s relentless. Every day it piles up more and more and more! And you gotta get it out, but the more you get it out the more it keeps coming in. And then the bar code reader breaks and it’s Publisher’s Clearing House day!

Samo sto bih ja rekao da dokumentacija nikad ne prestaje. Sto je vise pises, sve vise je traze od tebe