Nema me
…jer vozim bajs 
Lepo je vreme. Znate onih 25, plus minus 2-3 stepena Celzijusa. To znaci da se ide na posao, a sa posla uglavnom pravo na bajs pa upoznaj Michigan da bi ga vise voleo. Za proteklih nedelju dana u 4 ozbiljne voznje bajsa skupilo se 193 milje, a otkriveni su i neki sjajni putevi za voznju. U poslednjih mesec dana nisam vozio bajs manje od 35 milja. Primeceno je da sto se duze i cesce vozi uzbrdice nestaju, nema ih. Sto su voznje duze treba i vise vremena. Ovo lepo vreme je savrseno jer moze lepo da se se vozi popodne. Sta ce biti kada pocnu vrucine nemam pojma, ali bice poprilican problem. Nezamislivo mi je da ustajem u 5 da bih vozio bajs, a voznju popodne po vrucini uz Michigansku vlaznost vazduha takodje tesko mogu da zamislim. O tome kada dodju vrucine.
U subotu Ann Arbor Bicycle Touring Society organizuje 32. po redu One Hulleva Ride. Nema trkanja. Vazno je ucestvovati. Na programu je 7 razlicitih staza, koje mogu da se voze po Washtenaw, Ingham, Jackson i Livingston okruzima. Na meniju su staze od 15, 30, 39, 63, 76 i 100 milja za ove sa road bajsom i staza od 34 milje za one sa mountain bajsom. Sve ove staze se racvaju u Portage Lake State Parku gde ce biti i rucak za sve ucesnike. Na svakoj stazi ce biti po par punktova sa picem i uzinom. Na kraju ledeno hladna lubenica u Chelsea Fairgrounds, za koju sam iz razgovora sa organizatorima zakljucio da je highlight manifestacij :). Za ucestvovanje je potrebno izdvojiti $20. Za desavanje sam saznao skoro u poslednjem trenutku. Odlucio sam se za voznju od 63 milje, a moj redni broj je 8704, pa vi vid’te.
Trenutno trazim novu igracku - kompjuter za bajs. Mnogo tezak posao. Ima ih od $20, pa do $800. Treba odabrati od gomile ponudjenih opcija sta zaista treba i za to platiti neku razumnu cifru. Ono sto me prilicno nervira je sto postoji gomila kompjutera kojima fali po nesto od onoga sto bih hteo, a da bi se dobilo sve ono sto je na listi zelja treba platiti bar $600. Jebes uredjaj koji ima GPS, mape i prikazuje puteve, a nema kadencu, tj. broj obrtaja pedala u minutu, a uz to kosta 450$. Kako vreme odmice, sve sam vise ubedjen da su to namerno tako napravili Naprave jedan uredjaj i onda naprave jos 10 tako sto izbace po jednu ili dve opcije.
Kolega sa posla mi danas posalje email sa ovom slikom. Posto me slusa stalno gde sam i koliko vozio bajs, kaze covek da je iz nekog razloga slika odgovarajuca. Jedino sto ja imam road bike, a ne mountain.
Tour de France ne gledam. Nemam nesto mnogo ni vremena, a i idioti su totalno upropastili sport drogiranjem. Pobedjuje onaj koji koristi drogu koja se ne moze detektovati. Jebi ga. Citao sam prosle godine o uzasavajucim rezultatima ankete medju sportistima. Ne secam se tacnih procenata, ali nekih 70% ispitanika bi se dopingovalo da dodje do vrhunskog rezultata i trofeja kada bi znali da ih ne bi uhvatili, a neki sumanuti procenat cak i kada bi upotreba nedozvoljenih sredstava ugrozila njihovo zdravlje. Samo dozivotna suspenzija iz svih mogucih sportova. Citao sam skoro o coveku koji veruje da ima nade za ovaj sport i koji ulaze 10 miliona USD sopstvenog novca da bi napravio drug free tim. Ne mora se biti sampion, ali se sigurno ne drogiramo.
I za kraj mao o biciklizmu Ono sto planiram krajem ovog leta je da odem na zapad, na istocnu obalu Michigan jezera, koje je btw vece od Jadranskog mora, i da vozim uz obalu ono sto ovde zovu century ride, tj. voznju od 100 milja. To su, zapravo, dva plana spojena u jedan. Idealno bi bilo da se izvede sve zajedno, ali nece biti problem ni ako budu dve odvojene avanture. Voznja od 100 milja mora da se dobro planira jer je nemoguce nositii neophodnu hranu i pice, a bez toga moz’ da se rikne
P.S.
Sto se nakupilo unread items u Google Readeru…
