Korak koji je najtezi kada je najlaksi
Pre 13 godina umro je Milan Mladenovic. Tada sam bio u vojsci, odsecen od civilizacije, tako da sam vest saznao nesto kasnije. Secam se da je bila nedelja, a na programu generalno sredjivanje prostorija, poznatije kao GSP. Mene je zapalo sredjivanje spavaone. Tu je bio jos jedan lik, jedan od retkih u cijem prisustvu se moglo slusati nesto sto nisu narodnjaci.
Nadjosmo neku radio stanicu na kojoj je isao EKV. Posle EKVa, opet EKV. I tako skoro dva sata, dok na kraju covek iz crne kutije ne rece Postovani slusaoci, bila je ovo emisija posvecena nedavno preminulom Milanu Mladenovicu. Jebote, da je neko rekao da je rat zavrsen, pre bih poverovao.
Uz Azru, EKV je bio bend koji sam obozavao. Mislim da sam u jednom momentu znao tekstove svih pesama ova dva benda. Diskusije o tekstovima EKVa su verovatno najozbiljnije rasprave koje smo vodili, ili pokusavali da vodimo, u to vreme. Uvek je bilo zanimljivo cuti od nekoga starijeg kako on vidi te tekstove, jer tada neke stvari nismo kapirali. Nije se imalo dovoljno godina za tako nesto.
Njegovi tekstovi su mi uvek bili izazov. Sa malo reci je govorio mnogo i trebalo je citati izmedju redova. Ili povezivati stvari malo drugacije. Kada je nesto banalno receno to je nemoc. Ucestvovao je u jednom projektu ciji tekst nije zahtevao ozbiljniju analizu, niti je imao skrivenih poruka, ali dzaba. Slusaj ‘vamo nije doprla do svesti onih koji su mogli da uticu na dogadjaje. Pobedila je narodna muzika.
Gledao sam ih samo jednom uzivo, 1993. u Novom Sadu. Zao mi je sto se nisam rodio nekih 10ak godina ranije. Zbog benda koji je obelezio jedan period mog zivota.
[youtube=http://youtube.com/watch?v=YzP44GBFyaQ]
[youtube=http://youtube.com/watch?v=TMFhsNPldbI]
Jedna moja ‘’starija”prijateljica u šali za mene i meni slične kaže kako smo generacija posthumnog EKV-a. Prije trinaest godina i ja sam imala trinaest što je u isto vrijeme nedovoljno da bih se mogla smatrati istinskim konzumentom njihove muzike u vrijeme dok su bili živi i svega onoga što je ona predstavljala.
Kad čovjek vidi sve ovo što nas danas okružuje nekako mu postane prirodne da Milana i njegovih više nema, samo bi bilo neuporedivo lakše živjeti s tim da nisu otišli zauvijek, već da tamo negdje u dobrovoljnom izgnanstvu sa Branimirom sjede ”…iza prozora nemirnog sna…”
Bili su preterano dobri, zar je proslo vec 13 godina? *ebote ala vreme leti.
Danas vise ne mogu da ih slusam kao nekad. Ne mogu, postajem strasno depresivna, mozda zbog konteksta cele te price ne znam, ali onako, bas me zakopa.
Vrlo je moguće da smo išli na isti koncert u Novom Sadu. Ja sam bila žešća klinka, srednja škola, i sećam se da je bio u Paradisu (ono sada užasno mesto na Spensu). I jako mi je drago da sam ih videla uživo. Bio je to prvi onako pravi koncert na koji sam išla.
Iako klinka, neke pesme su mi se rezale u misli, kao da ih rezu na drvo i to krasnopisom. Postavljali smo se kao punk klinci koji iz coskova gledaju starije, koji kontaju sta te pesme znace, kao da je nama to znacenje nedostupno ili zabranjeno, sta li?! A u tisini moje sobe prevrtale smo reci, slusale pesmu po hiljadu puta, i ulazile u njih, kao kad ulazis u more. Za novaka obavezno je moralo da se glasno pusti budiiii sam na ulici, budi saaaaaam… i hiljade ljudi i case i svet…danas ih veoma retko slusam
ja sam bila na dva koncerta u Novom Sadu. jedan je bio u Paradisu, a jedan u Narodnom pozoristu. obozavala sam EKV, i sada ga slusam sa vremena na vreme, i uvek sa sobom nosim celu njihovu diskografiju. za 18-ti rodjendan od mame sam dobila na poklon kasetu DUM-DUM, mislim da je jos uvek imam negde….dobre dve pesme si izabrao da postujes…
Imao sam priliku da ih gledam uzivo jednom u Valjevu, cini mi se takodje ‘93….
Nekoliko puta sam ih gledao i slusao uzivo.Mislim da su bili bolji uzivo nego na plocama i kasetama.
Cela EKV je bila genijalna…
Slusala na moju srecu u godinama kad sam mogla da ih razumem…Slusam i sad, ali to je sad nesto drugo
wtf, onda smo bile zajedno:)
@Kristina:
mislim da mi je nedostajala koja godina starosti za pravo konzumiranje u to vreme, ali sta da se radi. dzonija mnogo cenim zbog tog dobrovoljnog izgnanstva.
@Sasha:
ni ja ih vise ne slusam kao nekada. drugacija vremena, drugaciji ja.
@elektrokuhinja:
ja sam ih gledao na koncertu godine. azru nikada nisam gledao uzivo i to mi je neostvareni san.
@ominotago:
mislim da je za potpuno razumevanje nekih pesama ipak bio potreban odredjen broj godina
@wtf:
ja sad vrlo retko slusam bilo sta domace, a ako se to kojim slucajem desi onda azra, ekv ili haustor. tesko je bilo odabrati pesme.
@emigracija:
ja bih voleo da sam mogao da ih gledam uzivo u drugoj polovini osamdesetih, ali sta je tu je
@seka:
mnogo dobar bend. koncertni albumi su im odlicni
@Luhanor:
za neke stvari treba imati dovoljno godina
elektro sto posto!
hm…azru sam obozavala i to zahvaljujuci etotako, ali sada nemam zelju vise da ih slusam, ili potrebu. a EKV i haustor, pa sada i Rundeka bas volim da slusam. retko se desi ali se desi. kada sam ekstra vesela, onda ide domaca muzika, ili kada mi nedostaje kuca 
imala dovoljno godina…
mada, u mom krugu nikad nismo mnogo diskutovali o tekstovima. valjda bili takva ekipa… ni sad ne pricamo, ali znam da svi jako dobro pamtimo… ekv - fenomenalna (i fenomenoloska) odrednica. definitivno.
Cim sam procitala naslov,znala sam da je ovo tvoj post.Moja prica sa njima je malo drugacija;recimo da su mi prodirali u svest jos od druge godine zivota u obliku KATARINA II,zahvaljujuci starijoj sestri.Zapravo,kad se vratim u nazad,citavo moje detinjstvo su obelezili.Sa trinaest sam vec bila fanatik;sa cetrnaest otisla na prvi koncert i onda vise nije bilo kraja;bila sam cak jednom dva dana za redom.Imam bezbroj autograma;poslednje koje sam dobila bili su dva meseca pre milanove smrti.Najupecatljiviji dogadjaj bio mi je razgovor sa Milanom,kada sam pobegla iz gimnazije i coveka bukvalno izvukla iz restorana:)Njemu je to bilo simpaticno,a ja sam videla Boga:)
e a ja se ne slazem s tim tvojim godinama!