Je l’ da da se lako pamti?

Pis’o, ne pis’o, nekima je dzaba.

…good. Jedan od omiljenih mi brendova. To je bila ljubav na prvi pogled, sto se kaze. Mnogo mi se svideo taj optimisticki pogled na svet i propagiranje outdoor aktivnosti. Kada nekome treba kupiti poklon, Life is good je moj prvi izbor. Sve sto sam do sada kupio bilo je izuzetnog kvaliteta. Pored majica, tu su duksevi, dzemperi, jakne, pantalone, torbe, kacketi, sve sto vam treba za plazu i jos stosta. Kada sretnete nekoga ko, kao i vi, nosi life is good majicu, obavezno se razmeni par recenica na tu temu.

Interesantna je prica o nastanku kompanije koja je krajem prosle godine vredela nesto preko 80 miliona dolara. Dva brata su prodavala majice po Americi 5 godina, bez nekog znacajnog uspeha. Onda su u celu pricu uveli maskotu Jakea i biznis je krenuo. Danas kompanija podrzava dosta decijih festivala i fondova za pomoc deci tako sto napravi specijalnu liniju proizvoda i odrice se profita. Fenvay Festival majice i ostala oprema su letos doneli preko 800 hiljada dolara decijim fondovima. Sto bi rekao Jake - Do what you like, like what you do.

…crap. Brend za koji sam saznao pre dve nedelje. Jasno je da su ideju dobili na osnovu ovog prvog, tj. da je ovo parodija. Koliko god da ima ljudi koji ce reci life is good, zasigurno postoji jos toliko onih koji ce reci life is crap. Zapravo, mnogo vise je onih koji nisu veciti optimisti. Kako kazu na sajtu, oni uvek misle da je casa polupuna, jedino je problem sto je ponekad polupuna sranja. Sala na sopstveni ili tudji racun je najbolji nacin da se izguraju teski momenti u zivotu. Ove majice nisu toliko kvalitetne kao one prve, ali su uporedive sa vecinom prosecnih majica. Pored majica, u ponudi imaju priveske za kljuceve, solje, nalepnice za kola, magnete,… Nije bas velika ponuda, ali valjda tek se pocelo. Zbog cega sve zivot moze biti sranje mozete videti ovde.

Majka ili maceha, good or crap, taki je zivot.

Nedelja. Jutro. Sunce. Petnaestak stepeni. Lep dan u najavi. Vremenska prognoza prognozira citavih 26 stepeni. Verovatno poslednji ovako lep dan ove godine. Idealno vreme za bajs. Narednih par meseci “bajs” ce da se vozi u zatvorenom, u YMCA. Vozim svoju vikend rutu, koja je par milja duza od one radnim danom. Kuda se to vozi bajs mozete videti na slikama.

Nakon skoro sat i po vremena voznje bajsom, zaputih se domu svome. U susret mi idu tri bicikla. Dva mala i jedan veliki. Najmanji ima cetiri tocka. Devojcica na cetvorotockasu ima 3-4 godine. Druga je nesto starija. Godinu, mozda dve. Moja slobodna procena. Nasmejana deca povikase u glas Heeeeeeeellooooooooooo. Cak i ako si bio mnogo neraspolozen, jednostavno moras da razvuces kez od uva do uva. Odgovaram Heeeeeeeellooooooooooo. Njihova majka rece Hi. Uz osmeh, naravno. Morning odgovorih.

Kada vozim bajs srecem ljude koji takodje voze bicikl. Srecem i ljude koji dzogiraju. Dok ne izadjem iz grada, sretnem i ponekog prolaznika na ulici. Svi biciklisti i svi koji dzogiraju ce vam se javiti. Reci ce Hi, Hello, Good Morning, Mornin’, ili ce klimnuti glavom, ili ce mahnuti rukom. Svi do jednog. Uz osmeh, naravno. Ogromna vecina prolaznika na ulici ce vam se takodje javiti. Uz osmeh, naravno. A to su ljudi koje ne poznajete. Neke bicikliste prepoznajem od ranije, ali to su ljudi kojima ne znam imena i koje uglavnom vidjam prvi put u zivotu. Medjutim, to nije razlog da mi se ne jave, a i ja njima.

Ne morate voziti bajs da bi vam se ljudi javljali. Jutros izlazim iz YMCA i idem do kola koja su parkirana stotinak metara dalje. Pada neka dosadna kisa. Na putu do kola srecem bakicu u trenerci sa rancem na ramenu. Mornin’. Mornin’. Uz osmeh, naravno. Ovde se moze videti dosta starijih ljudi koji dzogiraju ili idu u YMCA. Pored mojih kola parkira neka zena. Izlazi iz kola i kaze Morning. Nice day for Y. Morning. Yes, it is. Uz osmeh, naravno.

I sta sam ono hteo da vam kazem? E, da. Budite nasmejani. Ako je moguce, stalno budite nasmejani. Ako nije, nasmesite se onome koga sretnete. I nazovite dobro jutro ili dobar dan. Ulepsajte nekome dan.

22. oktobar 2007. | 15:00 | Izvor: Beta
Novi Sad — Grad Novi Sad predlaže da se Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” preimenuje u “Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu”.

To je predlog Saveta za kulturu Skupštine Novog Sada, protiv koga su ustali bivši učenici te gimnazije, pokrenuvši na internetu potpisivanje peticije protiv promene naziva te ugledne novosadske gimnazije. “Gimnazija ‘Jovan Jovanović Zmaj’ je škola koju pohađaju i đaci koji nisu Srbi i pravoslavne veroispovesti”, navode oni.

“Smatramo da je predlog o promeni imena neprihvatljiv jer favorizuje jednu grupu učenika u odnosu na druge”, navodi se u pratećem tekstu peticije.

Ocenjuje se da škole nisu mesta na kojima treba isticati religiozna obeležja pošto su državne institucije i dodaje da Ustav Srbije garantuje da je država sekularna.

Navodi se da peticiju pokreće grupa bivših učenika gimnazije, kojoj su “osećaj tolerancije i otpor bilo kojoj vrsti izdvajanja na osnovu nacije i vere usađeni” tokom školovanja u Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”.

Savet za kulturu Skupštine Novog Sada prihvatio je i inicijativu da se na fasadu škole stavi natpis “Baron Miloš Bajić srpskom narodu”.

Predloženo je da se umesto fontane, u školskom dvorištu postavi spomen-česma, na kojoj bi bili dva mozaika “Hristos kao pastir” i “Sveti Sava blagosilja Srpčad”.

Peticija se nalazi na internet adresi http://www.petitiononline.com/novisad/petition.html.

B92

Dobro, bre, dokle!? Dokle!? Jebote, ovo je preslo svaku meru. Sto se mene tice, neka talibani osnivaju svoje skole, neka ih nazivaju kako god hoce, ali nije vam, bre, tata ostavio novosadske skole u nasledje da im lepite talibanska imena. Pa jebote, ovo je jedna od najpoznatijih skola u Novom Sadu. I da, poznata je pod imenom Gimnazija J.J. Zmaj, Jovina, Zmaj Jovina. Nije poznata kao velika talibanska pravoslavna srpska gimnazija u Novom Sadu. Sta je sledece? Umesto univerzitetskih profesora svestenici predaju u skoli? Mnogo sam besan!

Bilo se za vikend u Miamiju. U Michiganu je zahladnelo, a Miami je na dva i po sata avionom. Vreme ne bas kao sto se ocekivalo. Citav vikend je bilo prilicno oblacno, a sunce se pojavljivalo tek na momente. Medjutim, i to je bilo dovoljno da se malo izgori. 30 stepeni, topao vetar i okean sa temperaturom vode idealnom za kupanje, su izvadili situaciju, tako da su oblaci bili u drugom planu.

South Beach je pravo mesto za one koji traze provod. Sve je onako kao sto se moze videti na filmu. Moram da pomenem Delano hotel, koji izgleda perverzno dobro. Ako se zadesite u Miamiju, obavezno zavirite tamo. Nocni klubovi su prepuni, ljudi doterani. Ukoliko izgledate iole pristojno (osim mame i uciteljice postoji jos neko ko misli da ste lepi) bez problema se da naci osoba suprotnog (ili istog) pola za provesti vreme zajedno. Nigde nisam video toliko homoseksualaca kao ovde. Koncert Pet Shop Boysa deluje smesno u odnosu na jedan izlazak ovde.

Ogromna vecina ljudi koje sam video su pusaci, sto nije bas karakteristicno za USA, bar ne za ono sto sam ja video od USA. Iz vise izvora sam cuo da se ovde poslodavci zale na work ethics zaposlenih. Drugim recima, zabole zaposlene da se nesto mnogo trude na poslu. Na prvi pogled konobari po restoranima potvrdjuju ovu teoriju. A i na drugi pogled.

Na ulicama se moze videti dosta skupih automobila. Kad kazem skupih, mislim bas bas skupih. Oni koji kostaju po par stotina hiljada dolara. Ima dosta rent-a-car mesta gde mozete iznajmiti samo skupe automobile i cije iznajmljivanje kosta 2-3000 dnevno. A mozete da iznajmite obican auto za ispod 40 dolara. Ili skuter za 50.

U centru Miamija ima bar 10 ogromnih solitera u izgradnji. Prosto mi je neverovatno da je tolika potraznja. Po onome sto se moze naci na internetu, stanovi se tu mogu kupiti za vec 300-400 000 USD. Cene prosecnih, da ne kazem normalnih, nekretnina zaostaju za Los Angelesom i Chicagom gde su cene ludacke. Medjutim, ovde su osiguranja za kucu/stan velika zbog uragana.

Brodova koliko hoces. Teretni, turisticki, za krstarenje, medju njima i najveci brod na svetu Freedom of the Seas. Brodicem se obisli neki fancy krajevi, gde raznorazni imaju uzasno skupe kucerine. Glavni baja je CEO neke farmaceutske kuce, cija kuca kosta 40+ miliona, a uz to ima air condition kojim hladi citavo dvoriste! Jebe se njemu za globalno zagrevanje. E da, taj brodic isplovljava iz neke marine u kojoj je voda puna otpadaka. Ne znam da li bih pre tukao one koji bacaju smece u vodu ili one sto to ne ciste.

Taksisti su svuda isti. Definitivno. Kada se udje u taksi majstor zadovoljno trlja ruke, ukljucuje taksimetar i podesava ga na visu tarifu. Na primedbu lokalnog poznavaoca prilika da tarifa treba da bude niza, majstor se izvinjava i menja tarifu. Umesto 4, platicete 2.5 dolara po milji. Turisti najebu svuda. Ako nemaju nekog lokalnog u pratnji. Ili ako nisu dobro informisani. Ili ako ne izgledaju zajebano.

Sve u svemu, lepo je otici u Miami na neki mini odmor od par dana, narocito ako je tamo gde zivite zahladnelo. Da se ode na odmor - da. Da se zivi tamo - ne. Ipak mnoooogo vise volem AA.

Ovo je trebao da bude jesenji post, ali htedoh da pomenem i Larryja, i tako nastade ovaj cudni post.

Jesen dodje…

Dakle, leto je definitvno zavrseno. Ono kalendarsko je zavrseno pre par nedelja, a do neki dan smo imali nesto sto se zove indian summer. Nedelju dana temperatura je bila izmedju 29 i 32 stepena. Oktobar mesec, i to u Michiganu. Da ne verujes. Juce i danas 12-13 stepeni. Jutarnja temperatura od 1 do 3 stepena. Iznad nule.

Jesen mi je najlepsi deo godine ovde. Boje su sada u Michiganu prelepe. Lisce je zeleno-zuto-crveno. Volim da posle posla odsetam do prodavnice, onako bez veze, i da mi suska lisce pod nogama. Do kraja novembra lisce ce skroz opasti. Tek u aprilu ce pojaviti ponovo. Prilazem par slika iz komsiluka, a ako vas zaista zanima kako ovde izgleda jesen posetite Larsov album.

I da, jednom cu da sredim CSS da mi slike ne budu podvucene, kao ostali linkovi

Larry

Dok sam bio u Srbiji, citao sam samo Danas i Vreme. Pretplacen sam na elektronsko izdanje Vremena od kada sam otisao. To mi je glavni izvor informacija iz Srbije. Previse mi je da pratim vesti svakodnevno, ali ponekad skocim na B92. Danas novi broj Vremena. Prvo pogledam da li je Teofil Pancic uradio domaci, a onda odskrolujem kroz ostatak. Skrolujem ja tako, kad ono intervju sa Larryjem.

Nisam poznavalac lika i dela, ali uz pomoc Googlea se saznalo da je Larry Vuckovich veoma poznat u dzez svetu. Svirao je sa velikim dzez imenima po poznatim dzez klubovima, uredjuje dzez festivale, ima par razlicitih ansambala, jedan od pionira etno dzeza. Gradonacelnik San Francisca je 8.12.2006., Larryjev sedamdeseti rodjendan, proglasio za Larry Vuckovich Day u San Franciscu, pa vi vid’te.

Prosle nedelje se bilo u jednom dzez klubu, a tamo Larry Vuckovich Trio (klavir, bas, bubnjevi). Klasican dzez klub, k’o iz filmova. Osvetljen podijum, stolovi u mraku, sa po dve male svece na svakom, ljubicasti zidovi. Publika od 17 do 77 godina. Otprilike. Svitac sveze preseljen na novu lokaciju, jos nisu prebacali dozvolu za tocenje alkohola. A poznati su po martinijima. Bezalkoholno jazz vece uz odlicne muzicare. Nakon nesto manje od sat i po vrlo dobre svirke (cini mi se da je za odlicnu svirku nedostajao neki duvacki instrument, ali nemojte to uzimati bas za ozbiljno), upoznali smo se sa Larryjem i razmenili par recenica. Prijatan covek.

…sta je wifebeater?

Dobro, to je neko ko bije svoju zenu. Mislim, daleko je to od dobrog, ali to je naziv za to.

Wifebeater juice je naziv za Stella Artois pivo. Kazu da ovo potice iz A Streetcar Named Desire, kada Stanley doziva svoju zenu Stellu, nakon sto je isprebija.

U USA se naziv wifebeater koristi za deo odece koji se kod nas zove atlet majica, ona majica bez rukava koja se nosi kao ves, mada je neki ne nose tako. U americkim filmovima je cesta pojava da, uglavnom siromasni, ljudi, pijani ili trezni, kada biju zenu i/ili decu imaju obucenu takvu majicu. Pojava je toliko cesta, da je taj deo odece dobio naziv wifebeater. Srecom, naziv nije bas politically correct, pa se u prodavnicama ne koristi, inace bi ljudi zaduzeni za marketing imali razne ideje.

E da, kada zensko nosi takvu majicu, onda se takva majica ponekad zove boy beater. Vas wifebeater mozete naruciti ovde

Nekako mi je glupo da pisem kilometarske komentare na tudje postove, pa odlucih da napisem post.

Odrastao sam u Vojvodini. Vojvodinu iz tog perioda mnogo volim. Ne secam se da je tada bilo ko od dece i ljudi koje sam poznavao isao u crkvu. Nije ni bilo bitno. Ja sam, kao i ogromna vecina mojih prijatelja, ateista, ili sto je popularno reci u USA bright Imam problem sa “talibanima” svih veroispovesti, koji ne razumeju da oni nisu nista bolji od nekog drugog zbog svoje vere, koji ne mogu da shvate da neko ne ide u crkvu i sl. Dok god time ne maltretiras ljude oko sebe, mozes da verujes i u Deda Mraza sto se mene tice. Zbog toga izuzetno cenim ljude koji (ne)verovanje smatraju intimnom stvari i ne busaju se time na svakom koraku. Ja kapiram da je nekim ljudima to verovanje nacin da nadju neophodnu nadu, snagu ili sta god vec, ali postoje i drugi izvori toga.

USA me je prvi put razocarala kada sam bio klinac, kada sam video americki dolar. Jebote, poslali su coveka na Mesec, imaju toliko high-tech dostignuca, a ‘vamo na parama In God We Trust. Da se razumemo, i nauka ima neke stvari koje moras uzeti zdravo za gotovo da bi stvari imale smisla, ali su mi te stvari mnogo blize i prihvatljivije od onoga sto nudi religija. Bez da nekoga vredjam, meni, recimo, matematicki ne radi teorija o 72 device po muskarcu koja se pominje u jednoj religiji.

USA je generalno veoma konzervativna i religiozna. U takvoj zemlji ne bih mogao da zivim bilo gde. Grad u kome zivim, malo po cemu ima veze sa USA, osim sto se nalazi u toj drzavi Ne znam tacan podatak, ali u ovom gradu ima dosta crkava razlicitih religija. Neke od njih imaju i svoje skole. Medjutim, u ovom gradu su drzavne skole te koje su prestizne. Vise od pola gradskog budzeta ide na skolstvo, pa je drzavno skolstvo bolje od vecine privatnih skola po USA. Da li deo tog novca ide crkvenim skolama, zaista ne znam. S obzirom da su u gradu na vlasti demokrate, ne bih racunao na to. O veronauci u necrkvenim skolama mislim sve najgore. Deliti decu od malih nogu po verskoj pripadnosti je jedna od najidiotskijih stvari koju neko moze da smisli.

Rat u Iraku, po meni, apsolutno nema nikakve veze sa religijom, a vala jedva da ima veze i sa naftom. Nafta je tu samo da pokrije deo troskova. Kako god to vama izgledalo, kako god da se to tamo zavrsi, mislim da su Ameri u Iraku zavrsili glavni deo posla. Posle nekog vremena boravka u USA skontate da je skoro svako ko je rodjen ovde ili ko je dovoljno dugo ovde nekada radio nesto za vojsku. Vojska pokrece veliki deo ekonomije USA. Ogroman broj high tech kompanija radi za vojsku. Kada naprave nesto novo, to valja testirati negde. To negde je danas Irak. Ako to sve fercera kako treba, vojska to uvrsti u svoj arsenal, naoruzanje prethodne generacije prodaje drugim zemljama, a “zastarelu” tehnologiju prodaje “civilnim” kompanijama za civlinu upotrebu. Vojska trosi dosta novca, ali i pravi vise nego sto potrosi. Da li je to u redu? Nije. Da li svi kapiraju sta se desava? Ne kapiraju. Ne ide sve kao sto je planirano, ali je ono glavno, test novog naoruzanja, obavljeno.

Mislim da je “svetski policajac” neophodan. Da li je to USA, NATO, ili sta god, to uopste nije bitno. UN, takve kakve su, jednostavno ne mogu da se nose sa problemima u svetu. Cak bih rekao da su UN napravljene tako da budu nefunkcionalne i trome, jer to odgovara velikima. Da li je USA savrsen “svetski policajac”? Nije. Da li bi Rusija, Kina, ili neko treci bio bolji u toj ulozi? Ne znam. Ne verujem, ali bih voleo da vidim Rusiju i Kinu u toj ulozi. Svaka imperija je branila svoje interese i sirila svoj uticaj, svidjalo se to ostalima ili ne. Ne vidim nijedan razlog da bi neko drugi bio bolji. Da li ce se i ova imperija urusiti iznutra? Mislim da hoce, osim ako se nesto radikalno ne promeni, ali ne tako brzo kao sto bi mnogi voleli.

Verski fundamentalizam je sve prisutniji u citavom svetu. Ne verujem da to moze da donese ista dobro. Orson Scott Card i njegovo vidjenje USA kao spasioca Evrope deluju smesno. Ne znam sta se to desi u glavama pametnih ljudi pa pocnu da podrzavaju jedne fundamentaliste u “borbi” protiv drugih. S druge strane, voleo bih da vidim kako ce Evropa izgledati za nekih 100 godina. Nesto nisam optimista. Sledeceg predsednika USA, koji ce nadam se biti demokrata, ceka veliki posao. Treba pocistiti dosta sranja za kaubojom iz Teksasa.

Svet je uglavnom uvek bio ovakav kakav je i sada - nepravedan. To moze da nam se svidja ili ne svidja, ali drugog nema. Moze biti drugaciji, ali treba biti realan. Danasnji svet se nece preko noci transformisati u hipi komunu vegeterijanaca koji koriste iskljucivo solarnu i hidro energiju. Ne verujem da propast USA moze da napravi svet boljim, jer ce na njeno mesto doci neko drugi. Teznja za dominacijom je nesto od cega nijedna sila nije “operisana”.

P.S.

Ko je procitao sve ovo svaka mu cast

U septembru 1810. je bavarski princ Ludwig ozenio princezu Theresu. Bavarski kralj je u njihovu cast organizovao zabavu koja je trajala tri nedelje. Ta zabava je dobila ime Oktoberfest.

U Frankenmuthu se Oktoberfest odrzava od 1990. Festival traje cetiri dana, od cetvrtka do nedelje, a subota je udarni dan. Manifestacija se odrzava u Heritage Parku, gde se nalazi jedna ogromna hala, a oko hale je neka vrsta luna parka. Na obodima hale je hrana, pivo i bina. Manji deo centralnog dela zauzima podijum za igru, a ostatak su stolovi i stolice.

Gunzenhauser Blous’n je bend od 12 clanova iz nemackog grada Gunzenhausen, koji je grad posestrim sa Frankenmuthom. Oni svake godine zabavljaju goste muzikom i tradicionalnim nemackim igrama. Pored njih, nastupaju i neki drugi muzicari, ali Gunzenhauser Blous’n su glavna atrakcija, bez premca.

Ovogodisnji festival je po svim ciframa bio najbolji do sada. U subotu je bilo 6 000 posetilaca, koji su taj dan popili preko 140 barela (16 500 litara) piva. Pasulj sa suvim mesom je bio izvrstan, kobaje odlicne, kao i obicno, a perece (nesto mi se mnogo vise svidja da kazem pretzels) preslane, ali su se krupni komadi soli mogli skinuti bez vecih problema.

Po zvanicnom sajtu, do sledeceg Oktoberfesta u Frankenmuthu ostalo je 353 dana, 1 sat, 32 minuta i 23 sekunde.

Little Bavaria 1/3

Little Bavaria 2/3