Pit i to je Amerika
University of Michigan Museum of Art 29. septembra otvara izlozbu Persian Visions: Contemporary Photography from Iran. To nista ne bi bilo cudno, da trenutno nisu na snazi sankcije Iranu, koje ukljucuju i bilo kakvu kulturnu razmenu. Zapravo, to uopste nije cudno, jer se to desava u Ann Arboru, gradu koji je od 2003. godine grad posestrim sa jednim kubanskim gradicem koji se zove Remedios, gradu koji spada medju najlibelarnije i najprogresivnije sredine, ne samo u USA, vec i u svetu.
Ann Arbor je u svetu poznat kao sediste University of Michigan, jednog od najpoznatijih svetskih univerziteta, koji je tu preseljen iz Detroita 1837. Osim toga, Ann Arbor je kulturni centar, ne samo Michigana, vec i USA. Ovaj grad je domacin festivala nezavisnog filma, najstarijeg festivala tog tipa u Severnoj Americi. Ulicni Art Fair svake godine privuce pola miliona ljudi. Najveci stadion na svetu za americki fudbal nalazi se ovde. Michigan Stadium prima 107,501 gledalaca.
Antiratne demonstracije i tribine su ovde svakodnevna pojava. Protiv rata u Iraku se protestuje od samog pocetka. Broj prisutnih demonstranata varira, a vikendom su demonstracije najmasovnije. Kada sam se doselio u ovaj grad imao sam problema prilikom trazenja stana. Ako se neka kuca iznajmljuje ispred nje je pobodena tabla (yard sign) For Rent. Medjutim, ovde je problem sto skoro svaka kuca ima poboden yard sign. Na ponekom pise For Rent, a na ostalima Peace, Stop the War, Impeach Bush, W Stands for Wrong i slicno. Kada se vozite naokolo automobilom veoma je tesko naci natpis For Rent u moru raznih natpisa.
Gradsku vlast cine Demokrate, i to 100%. Republikanci nisu zastupljeni u gradskoj skupstini. Vise od pola gradskog budzeta se odvaja za obrazovanje. Zbog toga su ovde drzavne skole bolje od vecine privatnih u USA. Ann Arbor vazi za veoma liberalnu sredinu i to ima svoju istoriju jos od 60ih godina proslog veka. Grad je 1990. doneo zakon koji stiti pravo na abortus, u slucaju da ga drzava Michigan proglasi nelegalnim. Ako je vlasnik necega grad, onda su tu na snazi lokalni zakoni. Tako su 1974. ublazene kazne za posedovanje marihuane, koje su po drzavnom zakonu bile drakonske (covek dobio 10 godina za posedovanje 2 dzointa). Kathy Kozachenko je 1974. godine postala prva osoba koja se javno deklarisala kao homoseksualac koja je pobedila na izborima za gradsku skupstinu u USA.
U gradu zivi oko 120 000 ljudi, a od toga je oko 40 000 studenata. Ljudi su u proseku stari 28 godina i veoma su obrazovani. 69.3% starijih od 25 godina ima bar bachelors degree. Kriminal se svodi uglavnom na studentske zajebancije i prakticno ga nema. Univerzitet zaposljava oko 30 000 ljudi, a od toga oko 7 500 radi u medicinskom centru. Bolnica U of M je jedna od najpoznatijih u USA. Obrazovanje, high tech, zdravstvene usluge i biotehnologija su kljucne komponente gradske ekonomije.
E zato ja mnogo volem ovaj grad i zato ga smatram svojim gradom.
