Je l’ da da se lako pamti?

- Hocemo na sladoled?
- Sto ne rekoste ranije.
- Sto?
- Pa sad ne radi Cold Stone.
- Preziveces ako pojedes sladoled koji nije Cold Stone.
- Hocu, ali…
- Evo ovde ima Häagen-Dazs. Je l’ moze?
- Valjda imaju od cokolade.
- Svaka poslasticarnica ima sladoled od cokolade.

***

- (Tuzno razgleda vitrinu sa sladoledom)
- Evo ima cokolada sa puterom od kikirikija.
- (Pogled koji kaze jeb’o te Häagen-Dazs i puter od kikirikija)
- Dobro, uzmi, recimo, vanilu. I jagodu. Zasto moras uvek da jedes sladoled od cokolade?
- Sladoled mora da bude od cokolade. Moze da bude i od tamne cokolade. Moze da ima i komade cokolade u sebi.
- (Prevrce ocima)

***

- Izvolite gospodine.
- (Uzdah)
- Da li zelite nesto?
- (Uzdah)
- Gospodine?
- Cokolada sa puterom od kikirikija. Dve kugle.
- Kornet?
- Ne, hvala.

***

- Totalno su sjebali ovu cokoladu.
- Pa ti volis puter od kikirikija.
- Volim.
- Je l’ to crunchy puter od kikirikija?
- Jeste.
- Pa taj bas volis.
- Jeste.
- Pa sta hoces onda?
- A je l’ volis ti kiseli kupus?
- Volim.
- Pa sto ga ne jedes sa tom vanilom onda?
- (Prevrce ocima)

Ako mislite da seksualno zlostavljanje maloletnika ne sme nikada da zastari potpisite peticiju ovde.

Bio sam neki dan u Washingtonu, pa svratih kod Georgea na casicu razgovora.

- Zdravo George.
- Zdravo.
- Sta ima?
- Evo bas sam pricao sa Vladimirom.
- (Ma jeb’o te on.) Je li George, je l’ istina to sto se prica za USA?
- Sta?
- Da otima namestaj od drugih.
- !?
- Nemoj nista da mi se iscudjavas.
- Kome jos treba polovan namestaj!?
- Prica se da otimate neke kolevke po Evropi.
- Ma to su najobicnija komunisticka podmetanja. Sta ce nama tamo neka polovna kolevka?
- Ne znam ja. Tako se prica.
- Ma gluposti. Izdace Condoleezza saopstenje povodom toga.
- Ajde dobro, to i nije toliko strasno koliko ovo drugo.
- Koje?
- Da trgujete ljudskim organima.
- Molim!?
- Otimate ljudima organe, a posle… nemam pojma sta radite posle sa njima. Verovatno ih prodajete, posto vi Ameri od svega pravite biznis.
- Ma kakve organe?
- Prosle godine ste uzeli jedno oko iz glave, a sad hocete srce, dusu, jebem li ga.
- Ma koji ce nam qrac vase oci i srce.
- Pa to i ja kazem.
- Nego, ta dusa, sta to bese?
- Ono sto niko nema, osim nas Srba.
- Cek, cek, je l’ to bese ona droga za luzere?
- E moj George, mozes ti da seres koliko hoces. Krivo ti je sto vi to nemate.
- Izbacite ovoga i pozovite mi Condoleezzu.
- E George, a samo jos nesto da te pitam.
- Ma ti nisi normalan. Necu vise da pricam s tobom.
- Ma samo jos jedno pitanjce.
- Ma jok. Izbacite ga.
- Ali George…
- Napolje.
- Pu bre, kakav si. Bas nemas dusu.
- $%^&^$#$%&^%

Upravo sam skontao da je danas cetvrtak, a ne sreda. Dobra vest - vikend je mnogo blize nego sto sam mislio. Losa vest - imam sastanak za koji nisam spreman.

Beograd, godina 2001. U sklopu firme u kojoj sam tada radio bio je restoran za zaposlene. Uz rucak se dobijala i casa soka. Nisu davali repete. Jedan “mangup” je uzeo plasticnu flasu Coca Cole od dve litre sa pulta i krenuo u svoju kancelariju. Tetkica je popizdela.

- Dje si pos’o s tim? Vrci tu Coca Colu.
- (kulira tetkicu i izlazi iz restorana)
- Vide l’ ovoga? Vrci to. Cujes ti mene?
- (izgleda da ne cuje)
- Ma dacu ja tebi (uzima “telefonski imenik” firme i trazi lokal lopova. Uzima telefon, kuca broj).

***

- Halo?
- Vrci tu Coca Colu.
- !?
- Sta se pravis blesav? Vrci tu Coca Colu.
- Molim!?
- Nemoj ja tamo da ti dolazim. Vrci tu Coca Colu.
- Ko si ti luda zeno? Sta hoces od mene? Kakva Coca Cola?

***

Zaprepasceno lice tetkice. Brzo spusta slusalicu.

- Ajme.
- ?
- Ajme meni.
- Sta je bilo?
- Dobila sam njega.
- Koga?
- Njega.

***

Kada napizdjena tetkica krene da zove nekoga ko je uzeo Coca Colu, a ciji se broj lokala razlikuje u samo jednoj cifri od lokala direktora, desava se ovo iznad.

Odose Bergman i Antonioni. Nisam odgledao mnogo Antonionijevih filmova. Ako se dobro secam, gledao sam Beyond the Clouds , Blowup, La Notte i L’Eclisse. Ovi filmovi su dobri, ali ne dovoljno da bih krenuo da sumanuto downloadujem i gledam sve sto je covek ikada rezirao. Zapravo, rekao bih da imam veoma cudan ukus. Odusevljavam se ranim radovima Polanskog, ili von Triera, a preskocio sam neke mnogo ozbiljnije lekcije, nekih mnogo ozbiljnijih rezisera. No dobro, za neke stvari uvek ima vremena.

Bergman je vec druga prica. Prvi njegov film koji sam odgledao je Cries and Whispers. Cini mi se da sam tada bio u srednjoj skoli. Tada taj film nisam doziveo kao kada sam ga gledao pre nekih 7-8 godina. Ne secam se da sam nalazio ista impresivno u tom filmu, osim da je pomalo cudan. Jednostavno, za neke stvari mora da se ima dovoljno godina. Taj film je ostavio tako jak utisak na mene kada sam ga gledao drugi put, da sam nakon toga morao da pogledam sve sto se dalo naci od Bergmana. Zahvaljuci tom prvom filmu, odgledao sam i remek dela kao sto su Autumn Sonata, Through a Glass Darkly, Persona, Wild Strawberries, The Silence, The Seventh Seal,…

Bergmanovi filmovi su teske drame koje govore o porodicnim odnosima, o odnosu coveka i boga, odnosima muskarca i zene. To su filmovi koji ne mogu da se uvek gledaju i koji ostavljaju izuzetno snazne utiske. Covek treba da bude u “moodu za Bergmana” da bi gledao takve filmove. Bergman je posebno cenio jednog drugog velikog rezisera - Andreja Tarkovskog. Ja sam Bergmana jos vise cenio zbog toga. Sta je Bergman govorio o Tarkovskom mozete procitati ovde. Svet je siromasniji za dva velika umetnika.